„Падобрани су за кукавице“: Први руски падобран у ранцу /фото/

Пре 150 година родио се Глеб Котељњиков руски проналазач и творац првог руског падобрана у ранцу. Откривамо какве је новине донео авијацији и како је његов изум био прихваћен.

Интересантно је да је он није био професионални конструктор и није имао адекватно образовање у тој струци. Док је развијао падобрански систем 1911-1912. године он је радио као глумац у Санкт Петербургу, а пре тога је био официр Руске царске војске. Након што је дао оставку у војсци, радио је 11 година као чиновник, а 1910. године је постао професионални глумац.

Страст према изумима се код Глеба појавила још у детињству. После очеве смрти није имао новца да настави са школовањем на факултету. Таленат према природним наукама је наследио од оца који је био професор математике, и од деде који је предавао математику и физику. Његов прадеда Григориј Котељњиков је био један од првих руских академика и сарађивао је са Михаилом Ломоносовом.

Глеб није измислио падобран, али га је усавршио тако да сви падобрански системи почивају на систему Котељњикова. Цртежи падобрана се налазе и у рукописима Леонарда да Винчија из 1485. године. На Истоку се сматра да је арапски мудрац из IX Абаса ибн Фирнас, који је живео у Кордови, измислио први падобран.

Узорак првог совјетског падобрана у ранцу, изум Гљеба Котељњикова

© Sputnik / Сергей Гунеев

/

Уђи у базу фотографија

Крајем XVIII века почела је употреба падобрана, а почетком XX века су скокови са падобранима из балона били прави шоу. Примена ових система на авионима је била отежана, али је 1. марта 1912. године први скок са падобраном из авиона извео амерички капетан Алберт бери у држави Монтана.

Још један важан изум који се често приписује Котељњикову је отвор за излазак ваздуха испод падобрана како би се стабилизовао током лета. Предлог да се примени је дао Енглез Лаланд. Ипак, најуспешнији дизајн, који је погодан за употребу приликом спашавања људи из авиона који се руши је падобран Котељњикова. Он је добио жељу да направи падобран када је 1910. године био сведок погибије пилота Лава Мацијевича приликом прославе Руског празника ваздухопловства.

До идеје, како да направи падобран, је дошао у позоришту када је угледао жену као из торбе извлачи свилени огртач.

„Купола од свиле би требало да се добро испуни ваздухом, а такав падобран ће заузети мало места. Мислио сам да ће свилени падобран заузети толико мало места да може лако да се смести у кацигу пилота. Спирална опруга ће избацити падобран када буде неопходно да се отвори“, рекао је он.

Најважнија особина падобрана, која је сачувана и у свим модерним падобранима, је висећи систем падобранских каишева који су подељени у два снопа и причвршћени за падобранца у две тачке.

Први падобран Котељњикова је РК-1, падобран у ранцу. Био је округао и био је смештен у алуминијумску кутију опремљен снажним опругама. Падобран је био тежак нешто више од седам килограма, а ранац је био тежак два килограма.

Конструктор падобрана се обратио тадашњем Министарству одбране да финансира пројекат за испитивање падобрана. Међутим, кнез Александар Михајлович, који је био на челу авијације, није имао добро мишљење о падобранима, сматрао је да су они за кукавице.

У септембру 1911. године Ваздухопловни комитет је сматрао да ранац не пружа никакву поузданост приликом отварања падобрана и не може да се уврсти у спасилачку опрему. Међутим, 27. октобра 1911. године Котељњиков је од владе добио потврду за употребу ранца.

У јуну следеће године тестиран је на аутомобилу, када је Котељњиков повукао окидач и падобран се отворио и укочио аутомобил. Неколико дана касније у близини села Сализи из балона је неколико пута са падобраном бачена лутка Иван Ивановић која је имала 80 килограма. Сви ови експерименти су били успешни, а село Сализи, где је први пут испитиван падобран, преименовано је у Котељњиково 1. августа 1949.године.

Његов патент је 20. марта 1912. године регистрован у Француској. Током зиме 1912-1913. године падобран РК-1 је на такмичењу у Паризу и Руану освојио прву награду. Студент Петербуршког конзерваторијума Владимир Осовски је 5. јануара 1913. године успешно скочио падобраном са моста у Руану. Изум Котељњикова је ускоро почео да се користи у производњи падобрана у Русији и иностранству.

Он је након револуције остао у СССР-у и производио је нове моделе падобрана, наступао у позориштима и писао књиге о свом изуму: „Историја једног изума. Руски падобран“ (1939. године) и „Падобран“ (1943. године).

Током 1923. године се појавио и падобран РК-3, а затим и РК-4 са меким ранцем. Падобран РК-4 са куполом пречника 12 метара је омогућавао спуштање терета до 300 килограма. Глеб Котељњиков је 1926. године свој изум предао совјетској влади за шта је био награђен орденом Црвене звезде. Умро је у Москви 1944. године.