- Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Француска пред одлуком – Макрон или Ле Пенова

© AP Photo / Michel EulerКандидати за председника Француске Емануел Макрон и Марин ле Пен
Кандидати за председника Француске Емануел Макрон и Марин ле Пен - Sputnik Србија, 1920, 22.04.2022
Пратите насTelegram
Уочи другог круга председничких избора који се у Француској одржавају 24. априла, своје ставове су у самом финишу кампање у телевизијском дуелу сучелили актуелни председник Емануел Макрон који предводи центристички покрет Република у покрету, и лидерка Националног окупљања Марин ле Пен. Питање је – ко је био убедљивији?
Спутњик и РТ - цензура  - Sputnik Србија
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Према речима Душана Гујаничића са Института за политичке студије, у Француској је традиција од 1974. године да између два круга избора финалисти имају телевизијски дуел који може бити одлучујући. Тако су се сада, практично у репризи трке за председника из 2017. године, у дуелу поново нашли Ле Пенова и Макрон, у тренутку када су очи света упрте у сукоб у Украјини.

Ле Пенова смирена, Макрон офанзиван у ТВ дуелу

Према Гујаничићевим речима Макрон је у финишу председничке кампање мање-више остао на својој линији континуитета.
„Он је на спољнополитичком плану покушао да се прикаже као носилац те европске идеје коју неки зову идејом еврофедерализма, желећи да помири оно што многима делује непомирљиво - француски суверенитет са једне и европски суверенитет са друге стране. Истрајавао је на томе да само јака Француска може у јакој Европској унији да буде глобални фактор, желећи себе да представи као некога ко је и у овој, украјинској кризи, фактор стабилности, будући да је до скора одржавао комуникацију и са председником Русије и са председником Украјине“, наводи Гујаничић.
У том смислу, додаје наш саговорник, чини се да актуелни француски лидер на спољнополитичком плану нема ништа ново да понуди осим те доста амбициозне европске приче, али је и даље без неких изразитих савезника по том питању у оквиру саме Уније.

„Марин ле Пен је деловала боље, стабилније и смиреније него у дуелу 2017. године и то је неки општи утисак чак и оних аналитичара и људи који је не подржавају. Али, чини ми се да није у довољној мери искористила неке аргументе против Макрона који су јој били на располагању, вероватно јер се плашила да не изгледа превише агресивно и острашћено у очима широког јавног мњења. На пример, могла је да искористи „Аферу Мекинзи“ о коришћењу буџетског новца за плаћање приватних консултантских кућа, али она ју је поменула само у једној полуреченици”, оцењује Гујаничић.

Чињеница да Ле Пенова ову аферу, као ни грешке прављене током ковид кризе, несналажење и велико расипање новца на почетку пандемије није искористила у критикама свог противника, за нашег саговорника је велико изненађење.
„Са друге стране он је њу, сасвим очекивано, напао због веза са Русијом, а превасходно у вези с кредитом који је партија Марин ле Пен добила 2014. од чешко-руске банке. То је стара, подгрејана прича, али је Макрон то изнео као вероватно најоштрију линију напада против ње”, објашњава Гујаничић.
Ле Пенова је, напомиње наш саговорник, одбацила Макронову сугестију да је дужна Русији и истакла да њена странка још отплаћује тај кредит. Себе је описала као “потпуно слободну”, а председника је назвала "непоштеним" јер је покренуо то питање.

Дебата без победника

Док је, како каже, Ле Пенова у дебати, између осталог инсистирала на паду индустријске производње и стопи незапослености, Макрон је хвалио свој економски биланс и говорио и о екологији, што је нова ставка у његовом програму.
„У том смислу је неки мој утисак да је дебата прошла без изразитог победника и да је тај јаз међу њима био много мањи него пре пет година јер је њен наступ био, можемо рећи, коректан, док је Макрон деловао нервозно, на моменте и арогантно према Ле Пеновој, као да је он кандидат, а она председник“, каже Гујаничић.
Међутим, наш саговорник је мишљења да, ако имамо у виду да Ле Пенова у други круг улази са, како се процењује, 1.650.000 гласова мање од актуелног француског председника, велико је питање да ли ће њен наступ у дуелу бити довољан да преокрене ситуацију у њену корист.

„Већина истраживања Макрону у другом кругу даје око 55 одсто гласова, а Ле Пеновој 45 одсто подршке бирача и њој су, у доброј мери, потребни гласови људи који су у првом кругу гласали за Жан Лика Меланшона. Део предлога који се у ТВ дебати чуо управо је био усмерен на то да придобије те левичарске гласове. Такође, према неким анкетама које сам видео можда неких 10 до 15 посто људи може да определи свој глас у последњим данима, што није мало али је питање да ли ће то бити довољно да преокрене ову тенденцију“, сматра Душан Гујаничић.

Саговорник Спутњика закључује да то теоријски није немогуће, али мисли да јој то неће лако поћи за руком јер Макрон јесте фаворит. Он на изборима у недељу очекује и велики број „белих листића“, као и доста неважећих листића и апстинената.
Председник Француске Емануел Макрон - Sputnik Србија, 1920, 21.04.2022
СВЕТ
Премијери Немачке, Шпаније и Португалије подржали Макрона пред други круг председничких избора
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала