- Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Каква је будућност Европе: „Смрзавање за слободу“ или руски гас за руске рубље /видео/

© Sputnik / Дмитрий Лельчук / Уђи у фото-галеријуИзградња гасовода "Северни ток 2" у Немачкој
Изградња гасовода Северни ток 2 у Немачкој - Sputnik Србија, 1920, 01.05.2022
Пратите насTelegram
Емануел Макрон победио је у другом кругу председничких избора у Француској и добио нови петогодишњи мандат који ће бити обликован већ у наредних десетак дана. На Француску, и на Немачку са њом, расте притисак да капитулирају због украјинске кризе. Овако или онако, они ће то и учинити, и једино је питање да ли ће се због тога још и смрзавати...
Спутњик и РТ - цензура  - Sputnik Србија
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

У недељу је Макрон тријумфовао убедљивије него што су се прибојавали они који су страховали од победе Марин ле Пен и њене најаве да ће Француску повући из командних структура НАТО-а. Макронова победа, ипак, није била онолико убедљива као 2017. – тада је коначна разлика међу њима била чак 33 одсто гласова, сада је упола мања – али податак који макар подједнако добро описује расположење Француске забележен је у првом кругу избора. Од крајње левице до крајње деснице, наиме, око 60 одсто гласова добили су кандидати који су веома до изузетно критични према НАТО-у; нимало неважно, имајући у виду да Макрону тек сад предстоји права борба. Колико са задатим противником – Русијом – још толико и са сопственим НАТО савезницима.
И тек ћемо видети колико ће Макрону борба бити олакшана тиме што се у сличној, и подједнако неугодној, ситуацији сад налази и канцелар Немачке Олаф Шолц.

Санкције Немачкој

„Украјинска срамота Немачке и Француске“, ратнохушкачки у уредничком коментару грми конзервативни британски „Телеграф“: „Није им довољно што финансирају ратну машину Владимира Путина својом зависношћу од руских енергената, него, запрепашћујуће, неке европске земље заправо су и наоружавале Кремљ... Француска и Немачка продале су оружје Москви у вредности од око 300 милиона евра... Канцелар Олаф Шолц срамотно је слаб у својој подршци Кијеву. Емануел Макрон, са своје стране, можда и јесте појачао анти-путиновску реторику, али га земље попут Пољске и даље оптужују због покушаја да одобровољи Кремљ... После француских председничких избора европски лидери више неће имати изговора да се не придруже осталима у западној алијанси. Немачка је већ уништила своју репутацију у многим источноевропским земљама, док је Макронова жеља за великом погодбом са Кремљом постала опсцена.“
Штавише, „ако Немачка не жели да престане да купује руски гас, и она сама треба да се суочи са санкцијама“, поручује „Телеграф“ у још једном коментару, а истовремено и немачки „Шпигл“ извештава о „проблему Шолц“: „Расте незадовољство због канцеларовог држања поводом Украјине. Револт је чак почео и у његовој коалицији.“

Смрзавање за слободу

Притисак ове врсте, изгледа, надомак је успеха. „Европа се нерадо спрема за ембарго на руску нафту“, открива „Њујорк тајмс“, уз напомену да су конкретне мере, преварантски, планиране тек након француских избора: „Званичници кажу да ће се о предложеном ембаргу преговарати после другог круга, да се осигура да утицај на цене горива на пумпама не помогне популистичком кандидату Марин ле Пен.“
И заиста, Макронов министар финансија Бруно ле Мер већ исказује наду да ће „у наредним недељама убедити европске партнере да престану да увозе руску нафту“, а немачка шефица дипломатије Аналена Бербок са своје стране најављује да ће увоз руске нафте „бити до краја године“.
© AP Photo / Michael SohnБивши председник Немачке Јоахим Гаук позива на "смрзавање на слободу"
Председник Немачке Јоахим Гаук - Sputnik Србија, 1920, 27.04.2022
Бивши председник Немачке Јоахим Гаук позива на "смрзавање на слободу"
За то време, Европа нека се припреми. Тако што ће бити прљавија – дневник „Билд“ Немцима озбиљно саветује да прескачу туширања што чешће могу, наводно је то добро и за кожу – тако што ће смањити брзину на ауто-путу и смањити количину топле воде у бојлерима по смерницама Европске комисије, и тако што се, као у Италији, неће хладити испод 25 степени, и неће грејати изнад 19. Бивши немачки председник Јоахим Гаук позива и на „смрзавање за слободу“.
Озбиљнији пак упозоравају на озбиљну штету. „Последице би могле да буду екстремно болне, првенствено за иницијаторе ове политике“, опомиње председник Русије Владимир Путин, а његове речи, скоро као ехо, неочекивано понавља америчка министарка финансија Џенет Јелен: „Тотални ембарго на увоз руских енергената не би много утицао на руску економију, али би обогаљио Европу кроз огроман раст цена... Морамо да будемо пажљиви кад разматрамо потпуну европску забрану, рецимо, увоза нафте.“

Тренутак истине

И Мартин Венслебен, генерални директор Асоцијације немачких комора трговине и индустрије, опомиње да би „бојкот руског гаса за Немачку био катастрофалан“, док министар економије Роберт Хабек предвиђа и „друштвене немире“. Притом већ сада, забринуто указује „Фајненшел тајмс“, произвођачке цене у Немачкој расту најбрже у последње 73 године – чак 30,9 одсто у односу на прошли март, дупло више него током стагфлације '70.-их година прошлог века.
А тренутак истине наступа већ ових дана, јер на наплату стиже руски гас испоручен након одлуке да мора да буде плаћен у рубљама, или га неће бити. И Европа ће морати да капитулира – пред захтевом да то не учини на сопствену штету, или пред захтевом да то учини у корист Русије.
Шта ће изабрати? Зашто баш сада расте притисак на Олафа Шолца и Емануела Макрона? И какве ће бити последице одлука које ће они донети?
О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ разговарали Мирослав Стојановић, некадашњи дописник „Политике“ из Немачке, и економиста и члан Фискалног савета Бојан Димитријевић.

Победа без тријумфа

Коментаришући исход француских председничких избора, Мирослав Стојановић истиче да „није изненађење Макронова победа, већ неочекивано велики број гласова који је добила Марин ле Пен, поготово имајући у виду праву погромашку атмосферу која је против ње била покренута широм Европе. Њено довођење у везу са Русијом требало је Французе да одвоји од ње, међутим, десило се супротно, Ле Пенова је добила више гласова него икада... У том смислу, и немачки медији, посматрајући са стране, коментаришу да је ово Макронова победа без тријумфа, и велико је питање да ли ће он убудуће давати тон читавој Европској унији као што се очекивало после одласка Ангеле Меркел.“
© AFP 2022 / ALAIN JOCARD, Eric FEFERBERGМарин Ле Пен и Емануел Макрон на гласању у Паризу
Марин Ле Пен и Емануел Макрон на гласању у Паризу  - Sputnik Србија, 1920, 27.04.2022
Марин Ле Пен и Емануел Макрон на гласању у Паризу
Макронов реизбор, за који је навијао и крупни светски капитал најављујући катастрофичне последице у случају победе Марин ле Пен, указује Бојан Димитријевић, „представља континуитет политике каква је и досад вођена, а која непрестаним реформама доводи до даљег погоршања положаја запослених у корист богате елите – ипак је Макрон изашао из шињела породице Ротшилд. Отуда и његово залагање за претварање ЕУ у глобалистичку супердржаву у којој националне државе имају све мање права, док се стварна моћ – и политичка и економска – у интегративном процесу којим је управљано из САД све више пребацује у руке безличних, неизабраних структура.“

Квадратура круга

Ове структуре, ипак, више не руководе глобалним процесима на начин на који су то могле да чине током униполарног момента неспутане америчке хегемонија. Те су зато сада „и Макрон и Олаф Шолц, у овим ломовима на светској сцени“, напомиње Мирослав Стојановић, „принуђени да покушају да реше немогућу квадратуру круга – да удовоље америчким притисцима да заоштре однос са Русијом, али да притом не униште сопствену привреду и друштвени поредак, имајући у виду да су потпуно нереалне замисли о замени руских енергената и осталих неопходних сировина. Због својих покушаја да спречи потпуну ескалацију сукоба Шолц се сад налази на жестоком удару медија, али и пред опасношћу од побуне у сопственој владајућој коалицији... Под притиском претње избијања социјалних немира услед погоршања економске ситуације, ипак, они ће бити принуђени на кораке у правцу заштите сопствених националних интереса. А то подразумева сарадњу с Русијом, а не прекидање веза какво захтева НАТО који Европу држи под својом шапом. Истовремено, међутим, Немачка је одлукама Г7 и Европске уније обавезана да не купује руске енергенте за рубље... Све то ствара једну експлозивну мешавину која је непредвидива, и у политичком, и у економском и у социјалном смислу.“
„Гас је кључни енергетски ресурс, не само за становништво него и за привреду. Његова несташица значила би заустављање читавих производних ланаца, јер је у појединим индустријама зависност од руског гаса стопроцентна,“ истиче Бојан Димитријевић. „Управо зато ће и морати да се пронађе начин да се удовољи захтеву Русије да јој се гас плаћа у рубљама, упркос санкцијама које сад угрожавају саму ЕУ – после Украјине, највећи губитник у овој ситуацији је Унија, а унутар ње Немачка... Реалан је сценарио стагфлације на који се све више упозорава – висока инфлација праћена ниским стопама раста – што ће само бити погоршано ако заиста дође до прекида увоза из Русије. Ово ће за собом повући и пад вредности евра, и неминовно избијање социјалних немира. У исто време, на већ постојећи тренд напуштања долара као резервне светске валуте надовезао се руски захтев за плаћање сировина у рубљама; у економском смислу, то је значајнији догађај од самог сукоба у Украјини који је процесу дедоларизације дао значајан импулс. А то ће, као последицу, будући да је долар кључ, имати и кризу НАТО-а, и опадање америчке политичке моћи као последицу опадања економске моћи, и тотално прекомпоновање међународних финансијских и свих других институција.“
Руска и немачка застава на аутомобилу председника Русија - Sputnik Србија, 1920, 21.04.2022
СВЕТ
Из Лондона лансирана идеја да се и Немачкој уведу санкције – због Русије
Гасовод - Sputnik Србија, 1920, 27.04.2022
РУСИЈА
Русија обуставила испоруку гаса Бугарској и Пољској, док се Мађарској гас испоручује несметано
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала