Застава Србије - Sputnik Србија, 1920
СРБИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Србије

Италијански адвокат о НАТО бомбардовању: За ратни злочин нема имунитета

© Tanjug / STFБомбардовање Жежељевог моста код Новог Сада
Бомбардовање Жежељевог моста код Новог Сада - Sputnik Србија, 1920, 30.05.2022
Пратите насTelegramOdyssey
Наношење трајне штете цивилном становништву због врсте оружја која се користи против војног противника је ратни злочин за који не постоји имунитет, каже италијански адвокат Анђело Фиоре Тартаља.
Спутњик и РТ - цензура  - Sputnik Србија
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Тартаља је за Танјуг говорио са специјалистом правне медицине и осигурања, докторком Ритом Чели, са којом борави у Србији поводом поменутих тужби.
Коментаришући одговор НАТО који се позива на имунитет поводом тужби у Вишем суду у Београду поднетих против те алијансе у име оболелих од канцера, као последице бомбардовања осиромашеним уранијумом у Србији, Тартаља истиче да је једно водити рат, а друго загађивати животну средину на непоправљив начин.
"Рат је сукоб између две војне силе, али цивилно становништво са тим нема никакве везе. Не само да се не могу гађати цивилни циљеви без икаквог разлога већ се исто тако не сме наносити трајна штета цивилном становништву због врсте оружја која се користи", рекао је Тартаља.
Он је навео да се НАТО, позивајући се на имунитет, позива на споразум из 2005. године који, како каже, нема никакве везе са ратном одштетом, те додаје да се ратна штета односи на период из 1999. и других година које немају везе са тим споразумом.
"То је споразум који не може да се примени јер нема ретроактивну снагу да санира штету која је већ начињена, а и представља нешто потпуно другачије јер се не тиче штете почињене за време рата већ се може тицати штете настале из неких хипотетичких, нелегалних радњи које би могле бити извршене од стране НАТО војника од 2005. године па надаље у случају њиховог присуства на српској територији", рекао је Тартаља.
Он сматра да ће ови судски процеси у Србији стићи и до Европског суда за људска права јер су, наводи, одштете у Србији много ниже у односу на одштете предвиђене у Италији и Европи, где минимално износе 500.000 евра, а у Србији од 15.000 до 20.000 евра.
"Јасно је да је у питању кршење људских права због тога што сви људи морају имати једнако достојанство испред права", рекао је Тартаља који је добио 253 правоснажне пресуде против Министарства одбране Италије, по тужбама које је заступао у име италијанских војника оболелих од канцера јер су били у мировној мисији на КиМ у време НАТО бомбардовања.
Тартаља, који дуги низ година сарађује са докторком Чели, рекао је да су уз помоћ целокупне документације и доказа које су прикупили у Италији дошли до нивоа могућности научног доказивања који је изузетно висок, наводећи да је Чели обавила више од 250 испитивања овог типа у вези са италијанским војницима које је он заступао.
Чели је рекла да је управо квантификација оно што доприноси томе да дође до закључка и врло извесних доказа да се, како каже, не може закључити ништа друго осим тога да је биокумулација тешких метала у организму настала управо захваљујући тешким металима током бомбардовања.
"До ових закључака дошла сам на основу узорка крви од одређеног броја војника који су били изложени тешким металима током бомбардовања. У тим узорцима сам, између осталог, пронашла и осиромашени уранијум, уранијум 238 који у овој мери међу цивилима никада није био пре пронађен", рекла је Чели.
Навела је да су истраживања која су у претходним годинама спроведена над цивилним становништвом Италије показала концентрацију уранијума која је максимално достизала број од 0,0053 микрограма по литру, а да је међу војницима које је тестирала пронашла чак и више од 14 микрограма по литру у крви.
На питање да ли је случај у Србији различит с обзиром на то да грађани Србије не туже државу већ директно НАТО пред националним судом, Тартаља је рекао да то није потпуно различито зато што је Италија чланица НАТО и да је поступак био чак тежи у Италији него што ће бити у Србији која је била жртва НАТО бомбардовања.
"Метод докторке Чели примењујемо од скоро, међутим ја сам већ добио око 250 пресуда и без ових доказа, али уз нове доказе који су нам на располагању јутрос је добијена још једна пресуда", рекао је Тартаља и додао да је поднет доказ који је омогућила методика Чели захваљујући којој је утврђено присуство огромне количине тешких метала у крви италијанских војника.
НАТО агресија 1999. Београд - Sputnik Србија, 1920, 25.05.2022
СРБИЈА
Насилнички потез Алијансе: Има ли НАТО имунитет и кад трује осиромашеним уранијумом
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала