- Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Колапс у Белгији само почетак: Челници ЕУ пожар гасе бензином

© AP Photo / Olivier MatthysЧелници ЕУ након састанка лидера Европске уније у Бриселу 31. маја 2022. године
Челници ЕУ након састанка лидера Европске уније у Бриселу 31. маја 2022. године - Sputnik Србија, 1920, 02.06.2022
Пратите насTelegramOdyssey
Широм Белгије, државе која би требало да представља оличење благостања Европске уније, због раста цена и економске кризе организован је једнодневни генерални штрајк државних службеника. Док економска криза захвата читав низ европских земаља, челници ЕУ пожар гасе бензином, оцењује Душан Пророковић са Факултета за дипломатију и безбедност.
Спутњик и РТ - цензура  - Sputnik Србија
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Инфлација је у Белгији у мају достигла 8,97 посто, највиши ниво од 1982. године, а државни службеници у тој земљи ступили су у штрајк тражећи веће плате, ублажавање оптерећења и побољшање услова за пензионисање, јавља агенција Анадолу. Синдикати истичу да су трошкови живота у протеклом периоду смањили куповну моћ радника и траже веће поштовање радничких права, побољшање услова рада, као и отклањање мањка кадрова и повећање јавних инвестиција.
У земљи је дошло до саобраћајног колапса јер су возачи одбили да иду на посао, па је сав јавни превоз стао, а затворене су и комуналне и административне установе. Штрајку су се придружили и ватрогасци, наставници и новинари.

ЕУ пожар гаси бензином

Дешавања у Белгији су, сматра Душан Пророковић, највероватније само почетак сличних дешавања у свим западноевропским земљама јер инфлација са којом се Западна Европа среће није виђена од почетка седамдесетих година 20. века и првог нафтног шока.
„Раст цена и пад надница су евидентни, девалвација евра је евидентна и тога би највероватније било чак и да није дошло до ескалације украјинске кризе, будући да се свет од 2008. године не опоравља од тадашњих дешавања и пуцања великих финансијских балона на западним тржиштима. Међутим, ескалација украјинске кризе је све то убрзала и оно што је требало да се догоди за годину или две дешава се - данас. Притом, челници Европске уније гасе овај пожар бензином и итекако утичу на то да неповољни трендови постану још израженији, па је и ово незадовољство или несигурност грађана логична последица свега тога“, указује наш саговорник.

Опомену нема ко да чује

Чињеницу да се генерални штрајк у Белгији организује уочи самита Европске уније у Бриселу, наш саговорник види као једну врсту политичке опомене челницима ЕУ и водећих западноевропских држава да се више баве санкцијама Русији него економским и социјалним проблемима сопствених грађана. Међутим, он сумња да ту опомену ико може да чује.
„Ни у Бриселу, ни у Берлину, ни у Паризу нема људи који су спремни да то виде, уваже, а камоли да о томе на један систематичан и аналитички начин размишљају. Па Европска унија је само дан пре овог штрајка донела одлуку због које барел нафте може до краја године да скочи на 200 долара! Да ли ће то ублажити проблеме са којима се грађани Белгије срећу или ће их још више продубити, индуковати, учинити већим? Европска унија нема капацитет да управља овом кризом, али кључни проблем је изгледа у томе што политичари који су на власти уопште немају жељу да се осврћу на те протесте и све ово што се одиграва, не само у белгијском, него и у свим другим друштвима“, уверен је Пророковић.
На питање где се, након Белгије, још могу очекивати штрајковити и кумулација незадовољства грађана, наш саговорник је јасан - тамо где за то буде потенцијала.
„Знамо која су друштва у Европи склонија штрајковима и протестима и то су, пре свега, ове јужне државе – Француска и Италија, где је тога била и претходних месеци и година. Кроз историју се код њих то чешће дешавало него у овим северним земљама. Међутим, ако гледамо какве ће бити последице економске кризе која долази, а све због цене енергената и прехрамбених производа, највероватније је да ће највише бити погођена Немачка. Ипак, велико је питање колико су Немци спремни да излазе на улицу и штрајкују, а колико ће гледати да то решавају кроз институције система. Али, немачка индустрија је базирана на јефтином руском гасу, Немачка је итекако везана за руску нафту и ово ће њима свакако много више штетити него Италији или Шпанији, па ће се ту последице највише и осетити“, указује Пророковић.

ЕУ без светла на крају тунела

У садашњим политичким околностима Душан Пророковић не види простор за промену економских трендова и бољитак. Како каже, светла на крају тунела, на жалост, нема.
„Ово је последица рада и уопште креирања једне политичке елите у Европској унији током претходне три деценије која не уме самостално да доноси одлуке, која је у стратешком смислу потпуно везана за Сједињене Америчке Државе, која не зна геополитички да размишља и сада ће цену тога плаћати цео континент. Европска унија би да се супротстави Русији, али како? Тако што ће сама себи правити штету? Они би да помогну Сједињеним Америчким Државама у овом хибридном рату, али како? Тако што ће га финансирати и преузети на себе све последице? Дакле, иде се из једне грешке у другу“, категоричан је Пророковић.
Како каже, да би се решење тражило - мора се мењати политичка елита.

„На чело тих држава морају доћи неки нови људи који ће размишљати о томе шта је европски, а не шта је амерички интерес. Морају доћи људи који ће у ратове улазити да би из њих Европа излазила јача и да би на томе профитирала, а не да би преузела на себе последице и трошкове америчких ратова. Али, то је дуг процес који ће трајати такође деценијама, а оно што нас наредних година очекује највероватније је дестабилизација Европске уније и пад значаја европских држава у глобалној политици“, закључује Душан Пророковић.

У Белгији због једнодневног штрајка нису радиле федералне, регионалне и локалне јавне службе. Дошло је и до прекида рада железничких услуга, јавног превоза, општина, пошта, образовања, казнено–поправних установа и јавних РТВ установа.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала