- Sputnik Србија, 1920
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Страх да ћемо остати без телефона има своје име и спада у фобије

© Фото : imcreator/Sebastiaan ter BurgМобилни телефон
Мобилни телефон - Sputnik Србија, 1920, 03.06.2022
Пратите насTelegramOdyssey
Колико пута вас је облио хладан зној када вам мобилни телефон барем на тренутак није на видику или у рукама? Сигурно је да се никоме не допада идеја да можда има неку фобију, али се за велики број њуди свих генерација може рећи да имају облике веома специфичног стања под именом „номофобија“
Страх који је ирационалан, превелики и понекад паралишући тако да утиче на свакодневни живот уз планирање активности са избегавањем одређених ситуација, особа или предмета, прелази у фобију. У актуелном технолошком тренутку наших живота, многи од нас несумњиво јесу под утицајем једне новије и стечене фобије – прекомерног страха да ћемо остати без мобилног телефона, или да из неког разлога нећемо моћи да га користимо.

Претерани страх од губитка мобилног апарата може да изазове и напад панике

Резултати студија показују да понашања описана као симптоми номофобије постају све заступљенија. Према истраживању из 2019. године, скоро 53 процента Британаца који користе мобилни телефон од 2008. године, осећало се узнемирено када га нису имали уз себе, испразнила им се батерија, или нису имали мобилну мрежу. Научници потврђују да овај страх, када пређе у фобију, може да доведе и до напада панике.
Студија из 2017. године која је пратила 145 студената прве године медицине у Индији, дошла је до резултата који кажу да је 17,9 одсто учесника имало благу номофобију. За 60 процената анкетираних, симптоми номофобије су били умерени, а кос 22,1 процента, радило се о тешким симптомима.

Који су симптоми номофобије ове врсте појачаног страха

Иако стручњаци за ментално здравље још увек нису дефинисали све формалне дијагностичке критеријуме за ово стање, сагласни су да номофобија представља огромну опасност за јавно, а посебно ментално здравље. Неки од њих чак су мишљења да се о овом поремећају може размишљати и у смислу болести зависности. Симптоми који указују на номофобију могу да буду емоционални, али и физички. Емоционални су:
забринутост, страх или паника када немамо телефон или не можемо да га користимо
анксиозност и узнемиреност ако морамо да одложимо телефон или свест о томе нећемо моћи да га користимо неко време
паника или изражена анксиозност ако у тренутку не можемо да пронађемо телефон
нервоза, анксиозност и појачан ниво стреса када не можемо да проверимо позиве и поруке
Физички симптоми могу да буду:
стезање у грудима
измењено или убрзано дисање
дрхтање или тремор
појачано знојење
осећај несвестице, вртоглавице или дезоријентисаности
убрзан рад срца

Како се још понаша особа која има номофобију и страх да ће бити без мобилног телефона

Постоје још нека понашања која говоре да смо можда прешли границу нормалне потребе да користимо или уз себе имамо мобилни телефон. На пример:
увек га носимо са собом у кревет, у купатило, чак и у туш-кабину
проверавајте га непрекидно чак и када не звони или се не оглашава, да бисмо били сигурни да ради и да нисмо пропустили неко обавештење
проводимо више од неколико сати дневно користећи телефон
осец́амо се беспомоћно без њега
често се уверавамо „да је ту“, на сигурном, и кад нам није у руци или џепу

Шта може додатно да испровоцира појаву ових страхова

Номофобија се сматра модерном фобијом. Највероватније произилази из повећаног ослањања на технологију услед потреба посла или комуницирања. Такође, и из забринутости шта би могло да се догоди ако у неком тренутку одједном не будемо могли да приступимо потребним информацијама, подацима које имамо, фотографијама или другим базама података, као и својим контактима и непрекидној вези са њима. Тренутна сазнања о номофобији кажу да се ипак чешће јавља код тинејџера и млађих одраслих особа, мада ни они са више година нису изузетак.
Још увек није откривен конкретан узрок номофобије, али су неки фактори ризика дефинисани. Један од њих је страх од изолације, односно страх да нећемо моћи да комуницирамо са пријатељима или особама од поверења. Такође, држати телефон стално уз себе, и када то послови или обавезе не захтевају или не очекујемо неку важну информацију, корак је ка навици коју ћемо тешко прекинути. Виши ризик постоји и ако у породичној историји имамо анксиозност, или сами болујемо од анксиозног поремећаја. Ако често губимо ствари, такође спадамо у групу особа са високим ризиком, пише портал е-клиника.

Како до дијагнозе и лечења

Ако препознате знаке номофобије код себе или вам на то пажњу скрене неко из окружења, потражите стручну помоћ. Такође, ако пречесто користите телефон, у страху сте да ћете га изгубити или да ће вам бити немогуће коришћење и због тога упадате у панику, не значи да имате номофобију. Ипак, ако неке од ових симптома имате шест месеци или дуже, обавезно поразговарајте са стручним лицем:
епизоде страха и панике да ћемо остати без мобилног телефона су честе и јављају се више пута у току дана
не одговарамо обавезама или контактима ако немамо телефон
несаница ако одложимо телефон и не користимо га
проблеми у свакодневним активностима и негативан утицај на друге животне навике
Гејмер - Sputnik Србија, 1920, 23.01.2022
ДРУШТВО
Коме родитељи да верују: Игрице „лече“ депресивну децу као алкохоличара – ракија
Анксиозност – илустрација - Sputnik Србија, 1920, 16.02.2022
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА
Шта је максиозност и ко од ње пати
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала