Опасан план: Потпис на „геноцид“ па улазак у Поточаре

У меморијални центар Поточари ускоро ће моћи да уђе само онај ко својеручно потпише да се у Сребреници догодио геноцид. Према сазнањима Новости, план који се увелико разрађује предвиђа да ће сваки пунолетни потенцијални гост, својим парафом практично потврдити да прихвата Резолуцију о геноциду у Сребреници.

Ова опасна идеја, међутим, само је први корак добро осмишљене акције. Како за „Новости“ открива Бранимир Којић, председник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила „Сребреница", намера је да се после одређеног времена сви сакупљени потписи пошаљу у Европски парламент како би се тамо отворила расправа о "геноциду". Он каже да се о овој иницијативи увелико прича међу Бошњацима.

"Нажалост, темељ политике бошњачког друштва почива на наводном геноциду у Сребреници. Сви ми знамо шта је тамо било током рата и каква је дефиниција геноцида. Српски народ је током Другог светског рата добро запамтио шта је геноцид. А сви који желе да се едукују око тог појма могу слободно да оду у Јасеновац. Иако је у Подрињу страдало више хиљада Срба и почињени монструозни злочини, они се упорно из Сарајева минимизују, а величају се злочини над Бошњацима", указује Којић.

Према његовим речима, Меморијални центар Поточари већ годинама је једна од полуга које СДА користи по потреби и многе акције које су битне за ту странку и за бошњачке политичаре из Сарајева управо крећу из Сребренице.

„Огромна финансијска средства су упумпана у Меморијални центар и ми који живимо у Подрињу знамо да се константно ради на одржавању мита о Сребреници", истиче Којић.

Радан Остојић, председник Борачке организације РС, каже да бошњачки политичари никада неће одустати од стављања префикса "геноцидни" српском народу:

„У тим покушајима већ су максимално искористили међународну заједницу и Валентина Инцка, који је наметнуо измене Кривичног закона", каже Остојић.

Остојић истиче и да га не изненађују нове иницијативе из бошњачке политичке кухиње чија је окосница Сребреница:

„Од завршетка рата међународна заједница прихватила је једносмеран став бошњачке политике по којем су само они жртве рата у БиХ, док су сви остали злочинци. Најгоре што се инсистира на колективној одговорности, што је у систему кривичног права напуштено одавно".

Вељко Лазић, председник Републичке организације породица погинулих и несталих цивила и војника, указује да се појачавају бошњачке акције око Сребренице како се приближава 11. јул:

„Због Сребренице је у застоју проналажење српских жртва. Још 1.650 тела наших цивила и војника није пронађено. За то време само се траже тела несталих Бошњака. Сребреница и сарајевско виђење дешавања у рату у овој општини су темељ бошњачке политике", каже Лазић.

Иначе, бивши високи представник у Босни и Херцеговини Валентин Инцко наметнуо је 23. јула прошле године допуне Кривичног закона БиХ, којима се забрањује и кажњава „негирање геноцида".

„Ко јавно одобри, порекне, грубо умањи или покуша да оправда злочин геноцида, злочин против човечности или ратни злочин утврђен правоснажном пресудом у складу с Повељом Међународног војног суда придруженом уз Лондонски споразум од 8. августа 1945. или Међународног кривичног суда за бившу Југославију или Међународног кривичног суда или суда у БиХ, казниће се казном затвора од шест месеци до пет година", наведено је у Инцковој одлуци.

Након што је Инцко наметнуо измене Кривичног закона, којима се и затвором кажњава „негирање геноцида", он је напустио БиХ и на његово место је дошао Кристијан Шмит. Инцкова одлука изазвала је политички земљотрес у БиХ. Република Српска је одбила да примењује одлуку, прогласила је неприхватљивом и отворила питање враћања свих надлежности које су пренесене са РС на БиХ, а резултат су одлука високих представника у БиХ. Уследиле су и кривичне пријаве против многих Срба, јер су у јавним наступима негирали "геноцид".

Инцко је навео да ће Одлука бити на снази док се у Парламенту БиХ не усвоји закон о негирању геноцида.

За ово већ деценијама нема политичке сагласности, преносе Новости.