Како јачање долара утиче на српску економију

Евро и амерички долар су изједначени, и то први пут у последњих 20 година. Динамично је на тржишту валута, јер је у четвртак евро накратко пао испод једног долара и трговао се по 0,9952 долара за евро, а јуче се опоравио на ниво од 1,0024 долара. Ово је несумњиво показатељ турбуленција у светској економији, али српска привреда због тога не стрепи.

Пратите Спутњик и на летовању

Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com

Учешће јавног дуга у америчкој валути износи само 11,5 одсто, кредити се не усклађују према долару. Извозници на то тржиште, истина, профитирају, јер добијају више новца, али је њих много мање него оних који продају у ЕУ и земље окружења које су наше главно тржиште.

Малиша Ђукић, професор на Београдској банкарској академији, каже да промене курса долара у односу на евро нису битне ни са аспекта курса динара у односу на евро.

„Треба имати у виду да су ствари променљиве и, ако се мало вратимо у прошлост, приметићемо да због промена неких околности долар може не само да јача него опет да ослаби”, изјавио је Ђукић за Танјуг. Додао је да је тешко предвидети даља кретања, јер су фактори који су проузроковали јачање долара и слабљење евра још присутни и нико са сигурношћу не може да тврди да ће они бити отклоњени.

У Народној банци Србије (НБС) сматрају да не треба очекивати знатан непосредан утицај пошто је српска економија више повезана са евром него са доларом. Јачање долара према евру, а тиме и према динару (с обзиром на то да се курс динара према америчком долару утврђује на основу курса евра према долару на међународном тржишту, при чему је стабилност курса динара према евру очувана) не одражава се у већој мери на раст јавног и спољног дуга, пошто је учешће дуга у доларима знатно смањено претходних година, а поред тога, јавни дуг у доларима је у знатној мери заштићен од девизног ризика активностима државе.

„Тренд јачања долара у односу на евро, који траје од средине прошле године, у почетку је, у највећој мери, био последица очекивања тржишних учесника да ће Федералне резерве САД (ФЕД) започети повлачење стимулативних мера монетарне политике, а услед растуће инфлације у тој земљи и у свету, као и снажног опоравка њихове економске активности и запослености, након великих поремећаја изазваних током епидемије. ФЕД је у марту ове године започео процес повећања референтне каматне стопе и уједно најавио серију даљих повећања у овој и наредној години (до сада је стопа повећана за 1,5 процентних поена). Такође, ФЕД је отпочео смањење обима активе у оквиру свог биланса стања, што је исто мера у правцу пооштравања монетарне политике”, наводе.

Додатном јачању долара према евру допринела је ескалација сукоба у Украјини јер је економија САД мање изложена овој кризи у односу на земље зоне евра. Снажан раст цена сировина и енергената, који је посебно изражен након почетка сукоба додатно је допринео расту инфлаторних притисака и очекивањима снажније реакције у правцу пооштравања монетарне политике. С друге стране, у зони евра такође је дошло до снажног убрзања инфлације, при чему Европска централна банка још није повећала каматне стопе, а готово је извесно да ће до тога доћи на састанку 21. јула. Што се тиче куповине активе од банака, донета је одлука о завршетку овог програма, али је најављен нови програм који делом ублажава пооштравање финансијских услова у еврозони. Та мера ће имати циљ да кроз селективну куповину обвезница такозваних периферних земаља зоне евра спречи фрагментацију тржишта и неконтролисано погоршање услова финансирања ових земаља у односу на најразвијеније земље еврозоне попут Немачке и Француске”, напомињу из НБС-а.

Неизвесност око испоруке гаса из Русије европским земљама додатно усложњава ситуацију у зони евра како у погледу инфлације тако и у погледу пада економске активности, што се у великој мери огледа у слабљењу евра, пише Политика.

Осам одсто извоза и 14 увоза у доларима

Учешће долара није битно ни у структури спољнотрговинске размене са иностранством. У просеку у последњих пет година око осам одсто извоза се наплаћује у доларима и око 14 процената увоза се плаћа у доларима, и пре свега реч је о примарним пољопривредним производима у случају извоза, односно енергентима у случају увоза. Притом, важно је нагласити да због високе интегрисаности Србије у глобалне ланце производње утицај девизног курса на нето извоз слаби, а тиме и ефекат ценовне конкурентности, док структурна конкурентност добија на важности, а она је у случају Србије захваљујући инвестицијама у извозно оријентисане секторе знатно повећана претходних година, о чему сведочи учешће извоза робе и услуга у БДП-у које је у последњих десет година повећано за више од 20 одсто и достигло близу 55 процената у прошлој години.