Друга годишњица експлозије: Бејрутска незацељена рана

Две године након експлозије у луци Бејрут, Либан се није опоравио од онога што се догодило: рушевине луке и даље представљају претњу за становнике, инфраструктура није у потпуности обновљена, а становништво тражи одговорне за страшну трагедију.

Пре неколико недеља, лука је поново почела да представља претњу за становнике либанске престонице: лучки силоси су почели да горе и постепено се урушавају.

Власти кажу да не могу да их сруше. Наводно се томе противе породице погинулих у експлозији које траже да се рушевине луке оставе као споменик овој трагедији.

Ипак, питање обнове луке прошле године су већ покренула надлежна министарства. Стране компаније почеле су да обнављају лучко контејнерско одељење, а неким трговачким бродовима је дозвољен улазак у њене воде. Ипак, Либану недостају и средства и ресурси да започне бар неку врсту реконструкције луке.

За разлику од прошле године, делови града који су највише били погођени експлозијом почели су да се активније обнављају: Џамиза, Мадавир, Саифи, Карантина и Ашрафије. Зграде које су биле највише оштећене су срушене и обновљене уз помоћ невладиних организација. Влада нема толики новац, а у пракси је немогуће договорити буџет за обнову инфраструктуре.

У експлозији у морској луци Бејрута погинуло је више од 200 људи, око седам хиљада је повређено. Експлозија је донела социо-економски колапс целе државе, оставку владе и дуготрајну кризу у свим областима живота Либана и његових грађана.

У Бејруту се данас у 17 часова по локалном времену очекује масован протест због тога што се истрага о експлозији уопште не води.