Ако сумњаш да Срби сматрају Косово изгубљеним – „слободни“ те одмах забране

Твитер налог француског, а већ дуги низ година и српског добротвора Арноа Гујона, директора француске организације Солидарност за Косово и директора Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, привремено је суспендован у четвртак након што је оспорио валидност сумњиве анкете у којој се наводи да грађани Србије сматрају Косово изгубљеним.

Анкета је иначе спроведена од 4. до 14. марта. Искусни пропагандисти умеју да препознају прави тренутак за спиновање, навео је Гујон у свом „спорном“ твиту после чега му је налог угашен.

Објаве са налога који је, након безразложне суспензије и Гујовоне жалбе упућене твитеру, данас ипак враћен, прати преко тридесет хиљада људи из Србије и целог света.

У четвртак ми је без образложења укинут налог на твитеру и то након што сам у једном твиту раскринкао контроверзну анкету коју је објавила телевизија N1 према којој је око половине грађана Србије спремно да заборави Косово и Метохију и фактички призна независност Косова. Иначе, та анкета је прављена у марту ове године, а пуштена тек прекјуче у јавност и ја сам то, наравно, назвао пропагандом. Занимљиво је такође што је та анкета прављена од стране једне невладине организације која сарађује са страним владама. Након тога, без образложења, они су укинули тај налог где сам имао више од 34.000 пратилаца, изјавио је Гујон за Спутњик.

Министарство пропаганде

Описујући ауторе спорне анкете, Гујон је у свом твиту искористио термин „искусни пропагандисти“. Институт за европске послове објавио је, по шести пут, резултате анкете спроведене заједно са компанијом Нинамедија, по којој скоро половина грађана Србије сматра Косово и Метохију изгубљеним. Наводећи структуру грађана који се противе таквом ставу, истиче се да њих поглавито чине мушкарци, испитаници са, у најбољем случају, завршеном средњом школом, они који не живе у АП Војводини, као и житељи градских насеља. Иначе, ова интернет анкета, која је трајала читавих десет дана, спроведена је на „репрезентативном“ узорку од 1.228 испитаника.

Број „репрезентативаца“ би можда био мало већи да су њиме обухваћени сви становници Републике Србије. Ставови грађана са територије Косова и Метохије нису били увршћени у ово истраживање. Можда би се чак могло и рећи да је испитивање ставова грађана Републике Србије, које не обухвате све територије и становнике Републике Србије – неважеће…

Косово је срце Србије

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Цена Српства

Арно Гујон се не сусреће први пут са чињеницом да оно што говори и ради многи не желе да чују. Поред тога што је због подизања свести о кршењу елементарних људских права на Косову и Метохији бивао цензурисан у француским медијима, утишавали су га и у појединим српским.

Гујон свој хуманитарни рад наставља упркос забрани уласка на Косово која му је изречена још пре три године, када је након тросатног испитивања праћеног претњама упућених од стране припадника *косовске полиције и безбедносних служби, био приморан да се врати у централну Србију.

Након овог физичког уклањања, сада сведочимо и покушају гушења његовог гласа путем друштвених мрежа.

Очигледно је то цена коју човек мора да плати кад се бави хуманитарним радом, кад говори истину, кад се залаже за правду за Србе, за Роме, за Горанце који живе у нехуманим условима на Косову и Метохији, изјавио је Гујон.

Иако је Гујонов привремено укинути твитер налог, након уложене жалбе, враћен, подсећамо да то није само налог председника хуманитарне организације, већ и гласило званичника Владе Републике Србије и директора Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, те да је таква врста спутавања слободе говора, мишљења и изражавања, како и сам Гујон каже – недопустива.