Двије године од историјске побједе у Црној Гори - још се не зна ко су побједници

Двије године од парламентарних избора на којима је након три деценије владавине смијењена власт Демократске партије социјалиста Мила Ђукановића, Црна Гора је и даље у стању конфузије и зачараном кругу изневјерених очекивања, оцјењују саговорници Спутњика.

Пратите Спутњик и на летовању

Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com

На изборима 30.августа 2020. побједу су однијели листа "За будућност Црне Горе", листа "Мир је наша нација", и листа "Црно на бијело". Освојили су тијесну већину од 41 посланика, од 81 у црногорском парламенту.

У децембру 2020. године формирана је влада гласовима посланика тих коалиција, на челу са Здравком Кривокапићем. Почетком 2022. године, та влада је изгубила подршку у Скупштини Црне Горе, за њен пад су гласали посланици ДПС-а, СДП, СД, Бошњачке странке, албанских странака и УРЕ.

Крајем априла изабрана је мањинска влада премијера Дритана Абазовића. Али и та влада је прије десетак дана изгубила подршку у црногорској скупштини, овог пута су јој пресудили посланици ДПС-а и његових сателита, као и Демократа.

Побједа у сјенци личних сујета

Аналитичар Предраг Дрецун за Спутњик каже да се показало да је побједа од 30. августа 2020. године остала у сјенци сујета лидера странака које су биле дио побједничке коалиције. “Влада Здравка Кривокапића је рушена и прије него ли је формирана, а њено рушење је настављено и за њеног манадата. Влада Дритана Абазовића је била изнуђено рјешење, рекао бих, и једина могућа политичка математика, у том тренутку. Влада Абазовића је покренула неке ствари и процесе који нијесу одговарали парламентарној већини, која је подржавала ту владу и изгласано је њено неповјерење. Сада имамо једну нову политичку тачку, да се тако изразим, у којој би лидери странака које су однијеле побједу на изборима 30. августа 2020. требало да забораве на сујете и да се договоре око нове владе. Ово је последња шанса”, каже Дрецун. Он истиче да, ако се то не догоди, да се не испоштује изборна воља народа, онда је зрело вријеме да се изаберу нови лидери тих странака, али да то мора да каже народ на изборима.

Поводом годишњице избора премијер Дритан Абазовић је данас у Пљевљима казао да је, као прво Црна Гора вратила суверенитет грађанима 30. августа, а као најважније сматра то што је започета, како је истакао, озбиљна борба против криминала и корупције. "Већ су неке, жаргонски речено, крупне рибе у затвору, очекујем да се то настави интензивније", рекао је Абазовић. Он додаје да су за двије године отворена и многа економска питања, а затворено питање Темељног уговора. "Нијесмо имали јаку кохезију гђе би и више могли да урадимо. Хистерија коју можете да примијетите посљедњих мјесеци па и атаци на мене лично ствара код мене лично задовољсто да се остварило оно што је обећано", казао је Абазовић. Он је истако да је Црна Гора жртва криминала и сујета мале групе људи око којих се, какао је казао, стеже обруч. "Ако се обруч буде стегао до краја након тога ћемо ући у политички мирнију фазу", казао је премијер.

Кружни ток за транзицију

Предсједник Покрета за Промјене Небојша Медојевић тврди за Спутњик да скривени центри моћи у Црној Гори, потпомогнути страним фактором, нијесу дозволили да се догоди демократска транзиција након побједе на парламентарним изборима 30. августа.

“Центри моћи у Црној Гори који су владали последњих 30 година, а ја бих рекао да су те структуре на власти од 1945. године, нијесу дозволиле да се након 30. августа 2020. догоди демократска транзиција у Црној Гори, јер су били забринути за своју слободу и привилиегије. Неке медијске групације, потпомогнуте економским центрима моћи, спријечиле су трaнзицију. Присјетимо се да је бизнисмен Жарко Ракчевић на јавном сервису јавно казао да се након парламентарних избора не смије дозволити да странке које су побиједиле на њима формирају владу. Дакле, да се не смије испоштовати изборна воља грађана. Тада је промовисана идеја да избори у Црној Гори нијесу битни, већ да се влада формира под утицајем неких унутрашњих и страних центара моћи и тако смо добили 42. и 43. владу које су се урушиле саме од себе, усљед унутрашњих антагонизама и због конструкционе грешке, и то су карактеристике онога што се догађа у Црној Гори последње двије године. Ту се појавио и фактор организованог криминала, и они су били против тога да се у Црној Гори догоди транзиција, да држава крене путем конослидације демократије, правне државе и економских реформи”, тврди Медојевић.

Наш саговорник указује да након двије године од историјских избора имамо разорен политички систем, изгубљено повјерење грађана у инсититуције политичког система, у Владу, Скупштину.

“Имамо изгубљено повјерење међу политичким партијама и вртимо се у том зачараном кругу, на том кружном току транзиције у који су нас убациле оне снаге коју су спријечиле промјене након парламентарних избора 30. августа 2020 године”, тврди Медојевић за Спутњик.

Држава констатно у стању конфузије

Посланица Демократског фронта Јелена Божовић каже за Спутњик да смо у протекле двије године имали веома неизвјесну и нестабилну политичку и друштвену ситуацију у којој се нико није осјећао сигурно, у којој је све било неизвјесно, а држава се константно налази у стању конфузије, која ни тренутно, а камоли дугорочно не може да донесе ништа добро грађанима иако су нас чиниоци 42. и 43. владе увјеравали у супротно.

Промјене су једва видљиве и, како истиче, евидентан је утицај ДПС структура и на 42. и на 43. Владу.

“Четрдесетдруга влада се јасно одредила да неће правити дисконтинуитет у односу на наслијеђену политику и, изузев неколико министара, имали смо владу континуитета умјесто с правом очекиваног коначног раскида са наслијеђеном ДПС политиком и њиховим кадровима“, каже Божовићева.

Она упозорава и да је током 43. Владе умјесто хапшења најважнијих карика „ДПС хободнице“ ухапшен само један мали број оних који су чинили тај ланац.

„То није довољно, било је времена да се уради више и брже, али очигледно за то није постојала јака политичка воља. Није је могло ни бити све док је парламентарну подршку 43. влади давао управо ДПС те најважнији закони за преиспитивање имовине функционера ДПС нису могло бити ни изгласани. Политичка воља и снага за тако нешто постоји само у Демократском фронту и то је јасно и Демократској партији социјалиста. Зато су и уплели своје пипке у све поре, осим у структуре ДФ. То се показало и кроз гласања гђе је једино ДФ остао чврсто, непоколебљиво крило некадашње опозиције који ни у једном тренутку није заједно са ДПС у парламенту гласао за оне тачке које су стратешки битне за даљи ток политичких дешавања”, истиче Божовићева.

Наша саговорница указује да су све политичке комбинаторике од 30. августа до данас прављене без Демократског фронта, а сматра да ће се та општа збрка и несигурност наставити и у наредном периоду у још горем облику буде ли се улазило у сличне екперименте као до сад: прављење нестраначких влада, предлагање нестраначких премијера, пактирање са ДПС и слично.

“Зато је неопходно да се под хитно превазиђу сујете и лични конфликти, а да се изнад свега стави општи интерес и успостави договор између свих који су за то добили мандат од грађана 30. августа. Управо на елементарним принципима демократије и поштовању воље већине, партнере није допустиво тражити ни у редовима ДПС, посебно не у редовима НВО које нико на изборима није ни гласао”, казала је Божовићева за Спутњик.

Поражена побједа

Најстарији посланик у црногорском парламенту Миодраг Лекић подсјећа да је у краћој и уводној ријечи у парламенту на инаугурацији нове власти нове власти, настале на рекордној изласности избора 30.августа 2020, у атмосфери славља многих – он изрекао реченицу “Вријеме ће показати што ће донијети побједа 30.августа”.

“Што је донијела, који је резултат најављеног еманципаторског друштвеног преображаја, данас, тачно двије године након избора? До сада се ради о пораженој побједи, са много недораслости у вођењу друштвених послова, вјежбања па и играња државе. Са много, много бизарних детаља. Са такође бизарним учешћима са стране приликом састављања влада, од црквених кругова до страних дипломатских оперативаца. Да ли преокрет на вриједностима изборне побједе 30. августа 2020. није могућ? Зависи од научених грешака, од евентуално и коначно пробуђене свијести о општем интересу који је изнад опсесивних пропаганди и освајања интересних парцела моћи и власти, неријетко ограђених и бодљикавим жицама”, саопштава Лекић.

Прије двије године десила се историјска смјена власти. Режим је пао, али и опастао, поручио је бивши премијер Здравко Кривокапић.

“Промјене су свуда видљиве, осим у политичком животу. Сада никоме нисам сметња, па докажите да 41 постоји, навео је он на Твитеру.

Како је нагласио, вријеме је да Црна Гора почне са демохришћанским приступом.

“ Слободни народе, слободне Црне Горе, не дозволите да вас варају. Глас народа је глас демократије”, истакао је Кривокапић.