Конфузија за српску децу: Биолози бране лекцију да ђак одлучује да ли је дечак или девојчица

Након што је Национални просветни савет (НПС) упутио свим релевантним институцијама позив да преиспитају садржај уџбеника из биологије за основне школе у којима се говори о родном идентитету, огласило се Српско биолошко друштво (СБД) са закључком да спорна лекција у потпуности одговара прихваћеним научним становиштима и тумачењима стручњака.

У обради полног и родног идентитета, поред развијања толеранције и прихватања различитости, ученицима треба пружити ширу перспективу генетичке варијабилности, као природног феномена, која не даје основе за предрасуде, стереотипе, дискриминацију и насиље, наводи се у делу дописа који је Српско биолошко друштво упутило Националном просветном савету.

Док идеологија рода заузима све већу улогу на Западу и представља кључан сегмент у одгоју деце, ширећи се кроз све друштвене поре, њени принципи још нису прихваћени свугде у свету. Идеја слободног и својевољног одабира мушког, женског или неког трећег рода данас се препушта деци, представљајући се у одређеним стручним круговима као аксиом заснован на хормонским чињеницама.

Ипак, многи психолози, психијатри, психотерапеути, али и медицински стручњаци сматрају да она нема толико додирних тачака са науком, колико има везе са наметнутом доктрином и идеологијом која се шири са Запада.

Човек је више од хормона

Александра Јанковић, клинички психолог из Клиничког центра Србије, страхује да би овакве поруке у уџбеницима унеле велику конфузију код деце, а посебно адолесцената, будући да би поред свих питања и недоумица које њихов узраст са собом носи били приморани и да се сами „родно одреде“.

Оваква препорука може јако искомпликовати читаву ситуацију пошто се адолесценти често питају „шта сам ја“, „да ли нешто на мени и мом телу не ваља“ и пролазе кроз низ промена које резултирају психолошким сазнањима. Ове препоруке би биле добре уколико би искључиле било какву дискриминацију друкчијих особа, особа са друкчијим опредељењем и просто сензибилизовале младе да не буду агресивни и суревњиви према својим вршњацима и старијима који имају другу врсту оријентације. Међутим, млади прво морају да утврде ко су они сами, изјавила је Јанковићева за Спутњик.

Ланац ДНК

© Fotolia / DigitalGenetics

Мишљење Александре Јанковић јесте да, иако биологија јесте егзактна наука, у оваквој врсти расправе би морали, уз биологе, бити укључени психолози, социолози, социјални радници и педагози, „ јер је човек мало више од хормона“.

Став Цркве

О овој теми недавно се огласио и Патријарх Српски Господин Порфирије када је изјавио да се Црква оштро противи било каквој врсти дискриминације или насиља над људима другачијих уверења и вредности, али да је недопустиво и пре свега штетно увозити и калемити туђе идеје у српско друштво.

Патријарх Порфирије

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Данас смо суочени са таласима, са цунамијем и најездом многих нових система вредности, који се насилно, агресивно, или, пак, меком моћи и невидљивим радовима испод радара, намећу са циљем да уруше сваки постојећи природни или цивилизацијски поредак. Да успоставе, рекли би образовани људи, нову парадигму. Нова правила. У том вртлогу, намера је да се поруше идентитетски темељи и стубови појединца и заједнице. Да све постане релативно, крхко и флуидно, као да хоће да нам кажу да све што смо до сада знали више одједанпут не важи, и да смо хиљадама година живели погрешно, изјавио је Патријарх.