Европа „одлучила“: За санкције Русији - тапшање по рамену

Државама које желе да следе ЕУ у антируској политици следи пуно тапшања по рамену и врло мало напретка у европским интеграцијама. Хваљене или куђене свеједно - ЕУ нема намеру да прошири своје капацитете.

Извештај о напретку земаља Западног Балкана, који Европска комисија традиционално сваке године предстaвља у Бриселу, категорично издваја Србију чија је усклађеност са еропском заједничком спољном политиком, како стоји у документу, у односу на претходну годину пала са 64 на 54 одсто.

Србија се, стоји између осталог у Извештају који данас председнику Србије уручује шеф Делегације ЕУ у Србији, није ускладила ни са једном рестриктивном мером нити већином декларација у вези са ратом у Украјини.

За разлику од ње, Црна Гора је добила најбољу оцену у усклађивању са европском спољном политиком, али то ни њу, као ни остале земље Западног Балкана које су показале високи степен кооперативности није ни за педаљ приближило чланству.

Жеља за проширењем у ЕУ- не постоји

Беспоговорно усклађивање са агендом ЕУ по питању односа према Русији, земљама Западног Балкана није донело никакве бенефите у процесу евроинтеграција, а сам Извештај, по речима Александра Митића из Института за међународну политику и привреду, потврђује оно што већ знамо - жеља ЕУ да значајније унапреди проширење региона Западног Балкана не постоји.

Балкански и лидери чланица ЕУ на самиту у Брду код Крања

© AP Photo / Petr David Josek

То, објашњава наш саговорник, нема никаве везе са самим државама Западног Балкана већ, како каже, са проблемима у самој ЕУ и замором од проширења који постоји у једном делу земаља ЕУ, пре свега у Француској.

Чисто геополитички пројекат

Формирање тзв. Европске политичке заједнице, односно недавно одржавање састанка у Прагу показало је, оцењује Митић, да се покушавају разне опције како би се у неку руку прикрио недостатак воље.

„Бацање одговорности на државе Западног Балкана због тога што сама ЕУ нема капацитет за проширење је нешто на шта смо већ навикли али и нешто што би и грађани региона, а пре свих Републике Србије, требало добро да разумеју. Овај извештај потврђује да је цео процес проширења наравно један чисто геополитички пројекат и да ће увек геополитички разлози, односно покушаји сузбијања утицаја Руске Федерације али и Народне Републике Кине надвладати над било којим копенхашким критеријумом који је важио за све остале кандидате који су у неком тренутку ушли у ЕУ.“

САД, Русија и Кина

CC0 / /

Користе изговоре, прећуткују истину

Извесно је, примећује Митић, да се по питању Србије као изговор за критику користи неусклађивање са декларацијама ЕУ. Неко би то, каже наш саговорник, могао тумачити као разлог слабијег напредовања Србије ка ЕУ што је делимично тачно. У много већој мери објашњење, каже, лежи у томе што сама ЕУ има недостатак капацитета.

Седиште ЕУ у Бриселу

© AFP 2023 / EMMANUEL DUNAND

„Истина је да постоји знатно нижи проценат усклађивања са декларацијама ЕУ у овој години. То није изненађење јер је већина њих била усмерена против Русије, а Република Србија је заузела став да се не усклађује са декларацијама које подразумевају рестриктивне мере, односно санкције против Руске Федерације.“

Проценат може бити само нижи

То није изненађење и на том пољу, верује Митић, не би требало да буде помака. Тај проценат само, каже, може бити још нижи уколико се настави интензитет рестриктивних мера усмерених против Русије.

„Не треба очекивати да се промени приступ ни ЕК а генерално ни ЕУ. Притисци на Србију ће се наставити како би се ускладила са спољном политиком и поглављем 31. Притом, Србија нема никакву правну обавезу да то чини јер у процесу европских интеграција усклађивање са декларацијма о спољној политици ЕУ се врши на дан приступања земље у ЕУ.“

Српска економија не би преживела санкције

Такође, указује Митић, и са политичког аспекта јасно је зашто Србија не би смела да се усклади са санкцијама, јер не треба, каже, трошити речи на доказивање значаја сарадње са РФ и подршке коју пружа Србији по питању пре свега Косова и Метохије. И са економског и енергетског становишта не постоји никакав интерес Србије с обзиром, напомиње наш саговорник, на важност коју гасни аранжман са РФ има за Србију.

„Српска економија не би могла да преживи увођење санкција Руској Федерацији и то је чињеница коју нико не може да побије. Коначно, ту је и морални разлог јер је Србија сама претрпела веома бруталне санкције од стране истих држава које је данас терају да уводи санкције РФ.“

Пуно похвала, мало напретка

Јасно је, наглашава Митић, да било какво усклађивање са ЕУ, па и послушнички став који неке државе региона исказују према ЕУ и њеној политици према РФ није гарант напретка и успеха у европксим интеграцијама, управо из разлога што постоји фундаменталан проблем у самој ЕУ.

Лого ЕУ на згради седишта Европског парламента у Бриселу

© Sputnik / Алексей Витвицкий

„Са кризом која траје и која ће се интензивирати у наредном периоду тешко је очекивати да ЕУ може да промени свој став и да унутар ње може доћи до консензуса око озбиљнијег проширења. Државама које желе да следе ЕУ у антируској политици, следи пуно похвала али мало напретка“, закључује наш саговорник.