Мртва древна бића на дну океана утичу на земљотресе: Научници прогнозирају јак удар и огроман цунами

Зона субдукције (процес урањања, или тоњења једне литосферне плоче под другу) Хикуранги највећи је расед у близини Новог Зеланда и може изазвати снажне земљотресе магнитуде осам и више. Ново истраживање показује да би сићушни древни морски организми могли да имају велики утицај на будуће сеизмичке догађаје.

Наиме, стручњаци који проучавају ову регију открили су да наслаге калцита, које су иза себе оставили једноћелијски морски организми пре неколико десетина милиона година, могу да контролишу ниво кретања и трења између пацифичке и аустралијске плоче.

Кључно питање је да ли ће овај калцит моћи да се отопи, објашњавају научници. Ако се отопи, плоче ће лакше клизити једна поред друге. Ако не, то ће блокирати кретање плоча, при чему ће доћи до скупљања енергије која ће се касније ослободити у изненадном налету.

Како отапање калцита утиче на кретање плоча

„Калцит се отапа брже када је под великим притиском и нижим температурама. Лакше се отапа при ниским температурама, рецимо на собној температури, а теже када температура расте – на пример, дубље у Земљи“, рекла је геолог Керолин Бoлтон са Универзитета „Те Херенга Вака – Викторија“ на Новом Зеланду.

У зонама субдукције температура постепено расте с дубином, загревајући се сваког километра за око 10степени. Наслаге калцита које не успеју да се отопе могле би да имају значајан учинак на кретање раседа, пише „Сајенс алерт“.

С обзиром на то да је јако тешко доћи до раседа и да је за то потребна скупа опрема за бушење, научници су анализирали изложене слојеве кречњака и муља на обали Северног острва јер тамошње стене садрже калцит из морских организама (фораминифере). Сада остаје питање колико тог калцита лежи у зони субдукције и у каквом је стању.

„Количина и стање калцита могу дати одговор на питање колико би следећи потрес могао да буде јак“, рекла је Болтонова.

За 50 година могућ јак земљотрес са огромним цунамијем

Геолози знају мање о зони субдукције Хикуранги него о другим раседима на Новом Зеланду јер је не могу испитати изблиза. Подаци о пређашњим земљотресима нису тако свеобухватни, што отежава предвиђање следећег великог потреса.

Научници наводе да постоји 26 одсто шансе за велики потрес у следећих 50 година дуж овог раседа, а који би могао да изазове огроман цунами. У игри су разни фактори, али истраживање показује како померање плоча може бити споро и лагано или брзо и јако, тако да ће се што се више зна о подморском таложењу калцита боље схватити шта може да се догоди у будућности.

„Замислите, ови сићушни давно мртви организми могу да утичу на међусобно деловање две огромне тектонске плоче“, изјавила је Болтонова.

Истраживање са насловом „Observational and theoretical evidence for frictional-viscous flow at shallow crustal levels“ објављено је у часопису „Lithos“.