Ратно стање у четири руска региона: Шта се све мења

Први пут у постсовјетској историји у Русији проглашено је ратно стање. Истина, у само четири региона — ДНР, ЛНР, Херсонској и Запорошкој области. У пограничним субјектима на снази је посебан безбедносни режим. Ево шта то све подразумева.

Ратно стање ступа на снагу тачно у поноћ, 20. октобра.

У Херсону су већ објавили да ће овакав правни статус „поједноставити неке војне задатке“, али није прецизирано — какве. Сам закон о ратном стању је прилично обиман: предвиђа мноштво мера за цивилно становништво.

Пре свих уводи се посебан режим уласка на територије, уз обавезан преглед свих возила. На путевима ће бити постављени контролни пунктови. Војници, као и припадници органа реда сада могу да заплене возило за потребе одбране, а власник ће добити надокнаду. То се односи и на осталу својину.

Још једна од мера је полицијски час.

Већа овлашћења за локалне власти

Поред тога, локалним властима је дозвољено да ангажују цивиле за разне послове у циљу безбедности. Такође, могуће је и принудно измештање у безбедне области.

Забрањено је или се ограничава право на одржавање скупова, митинга, шетњи, штрајкова.

„Све ово ће утицати на неколико милиона људи у новим регионима, али ће се за њих мало шта променити“, уверен је доњецки официр са надимком „Клим“.

Војни политиколог Александар Перенџијев објашњава да је потребно правно консолидовати стварно стање ствари на недавно припојеним територијама како би се спречила бирократска посла у одређеним ситуацијама.

„То су региони захваћени ратом, воде се крваве битке, сваки дан људи гину. Ово су потпуно неопходне мере“, истиче стручњак.

Он је додао да је за становнике Доњецка ова одлука прилично симболична. Они током осам година нису чак ни били у ратном, већ скоро у опсадном стању.

Међутим, на мети сталних гранатирања су и Курска, Брјанска, Белгородска област. Тешка ситуација је у Ростовској, Вороњешкој области, Краснодарској територији, Криму и Севастопољу.

У тим регионима, према председничком указу, уводи се „средњи ниво реаговања“, који проширује овлашћења губернатора. Конкретно, могу да измештају људе у безбедна места, проглашавају посебан режим рада важних инфраструктурних објеката, ограничавају улазак и излазак.

Власти Севастопоља су саопштиле да ће додатне одлуке о безбедности доносити „у зависности од ситуације“.

Додатне мере диктираће ситуација

Од конкретне ситуације зависи и трећа тачка указа о ратном стању: „у случају потребе“ донети „друге мере“, предвиђене федералним законом бр. 1 ФКЗ на целој територији Русије.

Ради се о финансијама и привреди. Могу се променити „форма својине организације, поступак и услови за стечајне поступке, режим радне делатности и утврдити специфичности финансијског, пореског, царинског и банкарског уређења“.

Градоначелник Москве, Сергеј Собјањин, нагласио је на свом блогу да ће власти учинити све могуће „у циљу повећања безбедности цивилних објеката и објеката од животног значаја“. Он је додао да се тренутно не уводе никакве мере које ограничавају уобичајени ритам живота у престоници.

Претходно, председник Русије Владимир Путин саопштио је на данашњој седници Савета безбедности Русије да се од 20. октобра уводи ратно стање у ДНР, ЛНР, Херсонској и Запорошкој области. Документ је одобрио и Савет федерације Русије.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да Русија не планира да затвара границе у светлу увођења ратног стања у четири региона.