Кад генетичари умешају прсте: У припреми млеко из лабораторије, ћелије отпорне на све вирусе...

На конференцији „Будућност биотехнологије“ у Београду директорка Института за молекуларну генетику Јелена Беговић рекла је да се сада биотехнологијом прави млеко без крава, а генетичар са Харварда, професор Џорџ Черч, изјавио је да су међу актуелним научним пројектима и „преокретање процеса старења“ и стварање ћелија отпорних на све вирусе.

Беговићева је са стручњацима који су у Београд дошли из разних делова света на Међународну конференцију „Будућност биотехнологије“ разговарала о томе да смо дошли до тачке кад користимо наша знања и вештине да мењамо свет око себе да би нам било боље, да бисмо били здравији, да би нам средина била чистија и при томе користимо живе организме.

„Биотехнологијом некада су се правили сир, вино и кобасице, а сада се прави млеко без крава и месо биљног порекла“, казала је Беговићева на скупу у организацији Владе Србије и Светског економског форума.

Производ млека без крава, према речима саговорнице Танјуга, прибегло јер је људи на планети све више, а говеда нема довољно да би сви пили кравље млеко и јели говедину, а говеда још испуштају велику количину метана који прави ефекат стаклене баште.

„Тако се дошло до тога да се, како нам је испричала Клаудија Викерс, главни истраживач у Иденбруу у Аустралији, у квасцу производе протеини млека који се касније мешају са водом и тако се добије право млеко“, рекла је Беговићева.

Kонференцијa „Будућност биотехнологије“ у Београду

© Tanjug / JADRANKA ILIC

Она је говорила и о месу потпуно биљног порекла које се штампа на 3Д штампачу и, како је навела, добије се шницла који има 98 одсто укус шницле али је њен састав биљног порекла.

На питање да ли нам је оваква храна будућност, Беговић каже да ово можда старијим генерацијама звучи као нешто страшно, али да заправо није и да је реч о сасвим храњивој, веома безбедној храни, која је чиста и без бактерија.

Нови пројекти: Преокретање процеса старења и ћелије отпорне на све вирусе

Генетичар Џорџ Черч изјавио је да су међу актуелним научним пројектима у области биотехнологије и „преокретање процеса старења“, као и стварање ћелије која ће бити отпорна на све вирусе.

Черч је у разговору, путем видео-везе о новим трендовима у генетици, на питање како ћемо се носити са тим ако једног дана будемо могли да живимо 150 година, рекао да циљ тог пројекта није, како се обично мисли, дуговечност, већ „преокретање процеса старења“ путем измене гена да би се лечиле тешке болести које настају услед старења.

„Ми покушавамо да добијемо здраво и младо тело, то јест да се, иако у старости, понашате и осећате као да имате 20 година“, рекао је он и додао да једна од нус-појава тог пројекта може бити дуговечност.

Генетичар је казао да ће лекови за „преокретање процеса старења“ бити доминантнији од лекова против пандемије и потенцијално заузму највеће тржиште, а да је већ направљена база гена старења.

Черч је представио и пројекат прављења ћелија које су отпорне на све вирусе и додао да се њиме бави више научника кроз своје радове.

Kонференцијa „Будућност биотехнологије“ у Београду

© Tanjug / JADRANKA ILIC

Објаснио је да је идеја да имамо ћелије које се биолошки изолују, тако да ћелија не размењује са својом околином ДНК и РНК, како би била отпорне на спољне утицаје или имала предности у односу на друге организме.

Професор је навео да се то може урадити мењањем генетског кода, али да није била постигнута отпорност на сваки вирус.

„Морали смо да променимо више кодона како не би дошло до ефекта да ћелија постане отпорна на домаћина, уместо на вирусе, изменили смо кодоне уз помоћ трансфера гена, прикупили пуно нови вируса, из канализације, са фарми, из воде, мешали их међусобно“, рекао је он.

Навео је да су успели да добију „организам“ који је дупло бржи, на пример, од бактерије ешерихија коли.

Казао је да генетичари, на пример, желе да створе и фоликуле из јајника код животиња и људи за унапређење њихове плодности из епрувете, и код једних и других.

Черч је истакао да постоје и начини да се мењањем гена 100 пута ефикасније производи храна, али и насели више животиња важних за екосистем планете.

Черча су поједини специјализовани часописи прогласили за једног од 100 најутицајнијих људи на свету и једног од осам најпознатијих генетичара свих времена.