Тајна 13 древних људи из сибирске пећине, решена уз помоћ ДНК, изненадила научнике

Проучавајући више остатака неандерталаца пронађених у близини пећина Чагирска и Окладников у Сибиру, међународни тим истраживача успео је да стекне нове увиде у друштвену структуру ових давно изумрлих архаичних људи.

Проучавање ДНК из костију групе неандерталаца дало је информације о породичној структури и генетској разноликости унутар заједнице.

Нова студија указује да су неандерталци формирали мале, тесно повезане заједнице у које су женке можда путовале како би се уселиле код својих партнера.

Истраживање је помоћу генетског откривања понудило ретку слику динамике неандерталске породице – оца и његову ћерку тинејџерку који су живели заједно у Сибиру пре више од 50.000 година.

Истраживачи су успели да извуку ДНК из ситних фрагмената костију пронађених у две руске пећине. У својој студији, објављеној у часопису Нејчер, користили су генетске податке како би мапирали односе између 13 различитих неандерталаца и добили назнаке о томе како су живели.

„Када радим на једној или две кости, врло је лако да заборавим да су то заправо људи са својим животима и причама. Откривање како су међусобно повезани заиста их чини много људскијим“, рекао је аутор студије Бенце Виола, антрополог са Универзитета у Торонту.

Наши древни рођаци, неандерталци, живели су широм Европе и Азије стотинама хиљада година. Изумрли су пре око 40.000 година, убрзо након што је наша врста, хомосапијенс, стигла у Европу из Африке. Научници су тек недавно могли да копају по ДНК ових раних људи.

Од тада су секвенцирали 18 неандерталских генома, рекао је главни аутор Лориц Сков, генетичар са Института Макс Планк за еволуциону антропологију. Али ретко се могу пронаћи кости више неандерталаца из истог времена и места, рекао је он, због чега су ова пећинска открића била тако посебна.

„Ако је икада постојала шанса да се пронађе заједница неандерталаца, то је ово“, рекао је Сков.

Пећине, које се налазе у удаљеним подножјима изнад долине реке, биле су богат извор материјала од камених оруђа до фосилних фрагмената, рекао је Виола. Са својим врхунским погледом на мигрирајућа стада у долини испод, истраживачи мисле да су пећине неандерталцима могле послужити као краткотрајна станица за лов.

Археолози који су ископавали пећине пронашли су остатке најмање десетак различитих неандерталаца, рекао је Виола. Ови остаци обично долазе у малим комадићима – „кост прста овде, зуб тамо“ – али су довољни да научници извуку вредне детаље ДНК.

Истраживачи су успели да идентификују неколико рођака у групи. Уз оца и ћерку, ту је био још пар рођака — можда дечак и његова тетка, или пар рођака.

Све у свему, анализа је открила да сви у групи имају много заједничког ДНК. То сугерише да су бар на овим просторима неандерталци живели у веома малим заједницама, од 10 до 20 јединки, закључили су аутори.

Али нису сви у овим групама остали у месту, наводи се у студији, преноси АП.

Истраживачи су погледали друге генетске трагове из митохондријалне ДНК, која се преноси са мајчине стране, и Y хромозома, који се преноси са очеве стране.

Женска страна је показала више генетских разлика него мушка страна – што значи да су се женке можда више кретале, рекао је Сков. Могуће је да би жена неандерталца, када би пронашла партнера, напустила дом да живи са његовом породицом.