Зашто домаћег млека нема у продавницама

У зависности од процента млечне масти и произвођача, литар дуготрајног млека кошта од 140 до 170 динара, али у последње време већи проблем од цене млека била је његова несташица. Наметнуло се и питање - шта је с домаћом производњом.

Проблеми због цене млека за грађане почињу на полицама продавница. За произвођаче на фармама и ливадама. Превише је стрелица полетело ка музним грлима. Десетковали су их високи трошкови сточне хране, ниска откупна цена сировог млека, накупци и кашњење субвенција, наводи РТС.

"Масовно клање је било од марта до јуна месеца кад су инпути енормно порасли, а они су им плаћали за млеко од 20, 30 динара. То је било срамотно, мизерно и људи су ушли у дугове, и продали све", каже Дејан Трајковић, произвођач млека из околина Панчева.

Најнижу откупну цену млека накупаци плаћају онима којих има највише - произвођачима са десетак грла. Србија има тек стотинак фарми са око 100 музних грла. Само они могу да рачунају на директан откуп млекаре, односно без илегалних посредника, и тренутно добијају и 90 динара за литар.

"Без 100, 120 динара за литар, према произвођачима, није профитабилна производња, и зато је опала и зато је нема у Србији", каже Дејан Трајковић.

"Када вам неки тврде који су креатори аграрне политике да никада нисмо имали већу цену млека и зашто се буне пољопривредници, а у ствари нико не помиње ону десну страну, трошкове. Једна крава да би дала литру млека, кроз њено виме треба да прође 400 литара сопствене крви, онда знајте, која ту треба енергија, да би се остварио рецимо принос млека од 25 литара, значи треба храна", каже Чедомир Кецо, председник Удружења Агропрофит.

Проблеми млечне индустрије

Упућени кажу да проблеми млечне индустрије почињу крајем деведестих са распадом привредног система. Приватизација 2000. године званично је раздвојила примарне произвођаче од прерађивачке индустрије, односно од млекара.

"Они профитирају стално, њихов профит је на 30, 40 посто у односу на цену млека, видите и сами у продавницама, још кад се ту накалеме трговци. Решење је да држава мора да стане иза тога", каже проф. др Витомир Виторовић, са Пољопривредног факултета у Новом Саду.

Удео сточарства у развијеним пољопривредама је од 60 до 70 одсто, код нас је пао испод 30 одсто, а некадашња годишња производња од милијарду и 500 милиона литара млека сада делује недостижно.

"Сада је то опало у односу на прошле године за неких 400, 500 милиона зависи које податке гледате и то је последица пада броја музних грла за неких 50.000 у последњих неколико година", каже Ненад Будимовић из ПКС.

Мањак сировог млека прерађивачи су надоместили увозом из Пољске, Чешке, Данске, Мађарске, Хрватске. Порастао је и увоз млека у праху.

Минимум пет година потребно је да се обнови сточни фонд, шта планирају у међувремну ни од једне од четири највеће млекаре нисмо добили оговор. Шта ће држава предузети пољопривредници се надају да ће ускоро чути од нове министарке.