Велики број верника обележио Свету Петку /фото/

Српска православна црква и верници славе Свету Петку, празник посвећен преподобној мати Параскеви. Света Петка поштована је широм православног света, а поштују је и припадници других вера, а традиционално је велики број верника посетио цркву Свете Петке у Београду на Калемегдану.

Ова светитељка, која је била српског порекла, рођена је у граду Епивату, између Силимврије и Цариграда, наводи Српска православна црква.

Њени родитељи били су имућни и побожни људи, а осим Петке, имали су и једног сина, Јевтимија. Обоје деце васпитавано је у побожном духу, а остало је забележено предање да је Петка још као девојчица своју одећу даривала просјацима.

Обележавање Свете Петке у цркви на Калемегдану

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Петкин брат замонашио се и прочуо због свог подвижничког живота и био је изабран за епископа Мадитског. Као епископ се прославио врлинама и борбом са јеретицима.

Петка, жељна подвижничког живота, отишла је у Цариград да се поклони светињама, а по савету подвижника настанила се у Ираклијском предграђу при цркви Покрова Богородице, где је провела у молитвама, посту и сузама пет година.

Потом је отишла у Палестину, где се поклонила светим местима, а затим се настанила у Јорданској пустињи.

Обележавање Свете Петке у цркви на Калемегдану

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Живећи у пустињи, хранећи се само пустињском травом и то у веома малој количини, прошла је кроз бројна искушења. Према предању, њу је искушавао ђаво, прерушавајући се у обличја разних звери како би пореметио њено подвижништво. Међутим, Петка је остала постојана и победила је ђавола.

Потом јој се јавио анђео који јој је поручио да остави пустињу и врати се у отаџбину, како би се „душом преселила Господу“, наводи СПЦ.

Обележавање Свете Петке у цркви на Калемегдану

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Вративши се у Цариград, посетила је цркву Свете Софије и цркву Пресвете Богородице у Влахерни, а потом је отишла у родни Епиват. У њему је проживела још две године, не мењајући начин свог пустињског живота, него проводећи све време у труду, посту и молитви.

Много година после њене смрти, како наводи православно предање, Петкине мошти нађене су као нетрулежне, а потом сахрањене у цркви апостола Петра и Павла у Епивату. Петкине мошти, према легенди, помогле су многим болесним који су се молили поред њеног кивота.

Обележавање Свете Петке у цркви на Калемегдану

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Бугарски цар Јован Асен добио је Петкине мошти од крсташа и сахранио их у Трнову, где су се такође прочуле по исцељењима.

После турског освајања Трнова, а потом и Валахије, где су пренете, српска царица Милица успела је да испослује код турског султана Бајазита да мошти буду пренете у Србију, у Београд. Ту је подигнута црква Свете Петке, на Калемегдану, где је и извор Свете Петке.

Обележавање Свете Петке у цркви на Калемегдану

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Касније је султан Сулејман Други однео мошти у Цариград. Међутим, он је, бојећи се да се култ Свете Петке не рашири међу муслиманима, њене мошти предао хришћанима који су их сахранили у Патријаршијској цркви.

Цариградски патријарх Партеније касније је предао мошти Свете Петке Василију Лупулу, молдавском војводи, који их је положио у цркви у Јашију.

Недавно је о животу Мати Параскеве снимљен и филм „Света Петка – Крст у пустињи“, а о њему су за Спутњик говорили глумци који тумаче протагонисте ове приче: