Морални банкрот ЕУ: Повећавају плате у Бриселу док народу стежу каиш и смањују шницле

Док грађанима усред кризе сугеришу стезање каиша тако што би проредили купање и не би имали месо сваки дан на менију, бирократе у Европској унији би са поскупљењима да се носе на најлакши начин – растом ионако високих плата и то за 6,9 одсто. По оцени саговорника Спутњика Ђорђа Вукадиновића, то представља морално банкротсво ЕУ.

У интерном документу директора за финансије ЕУ, који се брине о 50.000 службеника, предвиђено је ово значајно повећање плата, због којег су се побуниле многе земље које захтевају да се од тога одустане, пише бечки дневник „Естерајх". Повећање плата је последица аутоматског процеса прилагођавања примања инфлацији у Белгији и Луксембургу, где је седиште институција ЕУ и плата би им на основу тога порасла ретроактивно од 1. јула.

Уколико се то догоди председница Европске комисије (ЕК) Урсула фон дер Лајен би добила плату већу за чак 2.015 евра. Тај податак сугерише да њена плата тренутно износи 29.203 евра. Плате европских комесара биле би веће за 1.643 евра, а посланици у Европском парламенту би добили по 632 евра више.

Морални банкрот ЕУ

Поредећи то са просечним зарадама у ЕУ које је Евростат објавио у јуну, председница ЕК би заједно са повећањем месечно инкасирала 31.000 евра, колико износи просечна годишња зарада њених сународника у Немачкој.

Шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен би са повећањем плате месечно инкасирала просечну годишњу плату у Немачкој

© AP Photo / Virginia Mayo

И то све у ситуацији када су се антируске санкције Брисела Европској унији вратиле високом ценом енергената, што је удружено са високом стопом инфлације довело до пада животног стандарда грађане ЕУ и њихових протеста широм европских градова.

Вест о повећању плата објављена је у истом дану када и она да чак 25 посто породичних предузећа у Немачкој спрема отказе запосленим јер не могу да одговоре на растуће трошкове енергије. Породичне фирме су иначе најраспрострањенији тип предузећа у Немачкој и више од 90 посто свих компанија је у породичном власништву. Оне упошљавају 58 одсто свих запослених у Немачкој, привредно најразвијенијој чланици ЕУ, која је и мотор развоја ЕУ.

Зато то Вукадиновић, филозоф и уредник портала Нова српска политичка мисао види као морално банкротство ЕУ.

„Мислим да је ово још једна манифестација, још један израз феномена који се већ дуже време може видети и пратити на нивоу Европске уније. То је растуће лицемерје и хипокризија владајућих кругова не сaмo у Бриселу него генерално на Западу. Они као и својевремено у условима финансијске кризе, тако и ове актуелне енергетске, позивају грађане на стезање каиша и то укључујући разне, па и бизарне начине штедње које препоручују. Са друге стране, понашају се као бахати милионери који повећавају своје и онако већ високе, такорећи астрономске плате“, без длаке на језику је наш саговорник.

Селективно стезање каиша

Колико год да су неке препоруке званичника ЕУ држава изгледале бизарно, попут уштеда на месу или оне немачког министра привреде Роберта Хабека да се прореди купање и пређе на краће туширање хладнијом водом, дисциплиновани немачки грађани су озбиљно схватили ситуацију.

Истраживање агенције ИНСА крајем јула је показало да се више од половине Немаца купа ређе и брже, пренео је „Билд“. Тако је 62 одсто Немаца почело да штеди топлу воду приликом одласка у купатило, а гласачи ‘зелених’ предњаче у штедњи. Њих 33 одсто се истушира за краће време него пре увођења санкција Русији, а исто толико је почело ређе да се купа.

Протести у Француској због инфлације

© AP Photo / Daniel Cole

Да ли ће тако бити и надаље, после вести о повећању плата бриселске администрације која броји читав један град?

„Ово јесте скандал своје врсте али се уклапа у општи тренд, у тенденцију тог растућег лицемрја и хипокризије, заправо довршетка процеса одвајања такозване европске елите од обичних грађана и њихових проблема. И пре ове последње кризе велики број грађана ЕУ је био свестан и имао осећај да се њихови животни проблеми не тичу њихових лидера, ни националних, а поготово ових европских који су још додатно одвојени од реланости“, каже Вукадиновић.

Ово је, како сматра, само још додатни апсурд тог феномена који већ дуже постоји унутар западног друштва. Он подсећа да су у време финансијске кризе 2008-2009. године америчке банке, које су биле њен узрочник олако делећи стамбене кредите због чега је дошло до пуцања балона на тржишту некретнина, тражиле помоћ државе да би се спасиле. Пошто је држава то учинила захватањем из џепова пореских обвезника, исте банке су већ након годину дана исплаћивале годишње бонусе свом менаџменту.

Одвајање од реалности

На констатацију да је ипак необично да су се на повећање плата у Бриселу одлучили у тренутку када Француску, Италију и друге западне земље потресају протести грађана незадовољних падом животног стандарда, Вукадиновић каже да је то последица одвајања од реалности. ЕУ елита живи живот у тим својим истим затвореним балонима, политичким и информационим, због чега до њих слабо допиру стварни проблеми грађана, објашњава наш саговорник.

„Па чак и када се то расположење, односно нерасположење манифестује тако масовним, бурним и експлозивним протестима које гледамо широм Европе и које ћемо сигурно још гледати, мени то није изненађење. Очекујем да се та тенденција настави у оба смера - и у смислу одвајања од реалности тих западних елита, као и растућег и све бурнијег незадовољства обичних грађана тих земаља“, оценио је Вукадиновић за Спутњик.