„Памћење света“: 70 година Музеја Николе Тесле /фото/

Музеј Николе Тесле данас прославља 70 година од оснивања. Основан је као први технички музеј у Југославији и једни је музеј који чува оригиналну оставштину Николе Тесле.

После смрти Николе Тесле, старање о његовој имовини је према судској одлуци америчких власти из јануара 1943. године, припало Сави Косановићу, сину Теслине најмлађе сестре Марице. Сава Косановић српски политичар, публициста и дипломата је у то време био члан Владе Краљевине Југославије у избеглиштву и боравио је у Њујорку.

Од Њујорка преко Ријеке до Београда

Целокупна имовина Николе Тесле је после његове смрти запакована, запечаћена и предата Служби за чување имовине странаца. Из хотела „Њујоркер“ она је пренета у „Магацине и складишта Менхетн“ где су се од раније већ налазиле смештене неке Теслине ствари.

Залагањем Саве Косановића 1951. године су коначно сви лични предмети и списи Николе Тесле пренети у Београд. Сава Косановић их је потом поклонио држави. Заоставштина Николе Тесле је бродом „Србија“ упловила у луку Ријека септембра 1951. године. Потом је возом пренета у Београд где је смештена на Електротехнички факултет. Јуна 1952. године, она је пренета у „Генчићеву вилу“ у тадашњој улици Пролетерских бригада 51, у којој се и данас налази музеј.

Биста Николе Тесле

© Sputnik / Лола Ђорђевић

На предлог Савета за науку и културу Владе, а на основу члана 80. става 2. Устава ФНРЈ, влада ФНРЈ донела је 5. децембра 1952. године Решење о оснивању Музеја Николе Тесле. Ово решење потписао је Јосип Броз Тито. Решење је објављено у Службеном листу ФНРЈ, бр. 59 од 10. децембра 1952. године. Исте године, за првог директора је изабран професор Филозофског Факултета Вељко Кораћ.

„Памћење света“ – највиши облик заштите културног добра

Увиђајући универзални значај Николе Тесле и његовог стваралаштва, Унеско је 2003. године Теслину архиву, као део покретног документарног наслеђа човечанства уврстио у Регистар „Памћење света“ што представља највиши облик заштите неког културног добра.

Урна са посмртним пепелом Николе Тесле

© Sputnik / Лола Ђорђевић

На националном нивоу Народна скупштина Републике Србије је 2005. године донела одлуку о утврђивању архивске грађе која се чува у Музеју Николе Тесле, као лични фонд Николе Тесле, за културно добро од изузетног значаја.

Осим оригиналних докумената који су припадали Тесли, у музеју се чува и више од 2.000 Теслиних књига и часописа, виш од 1.200 историјско-техничких експоната, више од 1.500 фотографија и више од 1000 Теслиних планова и цртежа.

Паралелно са заоставштином , у музеју посвећеном великану српског порекла, налази се и богати музејски фонд у којем се чува грађа настала током рада музеја.

Потпредседница Владе Републике Србије и министарка културе Маја Гојковић упутила је честитку поводом обележавања 70 година Музеја Николе Тесле.