Епилог Самита ЕУ у Тирани: Србија мора да се пита

Чињеница да је у првобитној декларацији Самита ЕУ –Западни Балкан измењен део који се односи на увођења санкција Русији као обавеза за државе овог региона, а уместо тога се нашла необавезујућа тачка која осуђује дешавања у Украјини доказ је колико је Србија битна за ЕУ.

Овако епилог Самита ЕУ – Западни Балкан оцењује Зоран Миливојевић, дипломата у пензији, који такође сматра да се показало да је учешће Србије на скупу у Тирани било оправдано и важно.

„Када је реч о Србији доминирале су две ствари: прва је општег карактера која се тиче односа ЕУ и Западног Балкана где је ЕУ имала за циљ да подигне динамику али и да промовише своју политику према Русији и да обезбеди кохезију око тог питања не само на нивоу Уније, већ и на нивоу Западног Балкана,“ каже Миливојевић, коментаришући резултате састанка представника ЕУ и Западног Балкана одржаног у уторак у Тирани.

Санкције Русији главна тема

У декларацији мање- више, додаје Миливојевић, фигурира став да рат у Украјини генерално угрожава мир и да је потребно да се томе посвети пажња, што је велика разлика у односу на првобитни документ у коме се истицала неопходност усклађивања политике држава Западног Балкана са спољном политиком ЕУ, што укључује и увођење санкција Русији.

„За ЕУ је такође била важна ствар да се она не доводи у питање и у том смислу треба разумети поново афирмисање политике проширења и европске перспективе у покушају да се земље Западног Балкана држе европског опредељења,“ напомиње наш саговорник.

Оно што је конкретно урађено, истиче Миливојевић, јесу споразуми постигнути око за роминга и енергетике, средства која су везана за инфраструктурне пројекте и средства везана за штету од рата или од последица рата, што је опет нека копча са кризом у Украјини.

„Што се тиче Србије, њено присуство у Тирани је на неки начин потврдило наш основни циљ који Србију декларише као отворену према ЕУ", наводи саговорник Спутњика.

Миливојевић као други моменат важан за Србију издваја разговор о измењеном немачко-француском предлогу за решавање косовског питања и наставку дијалога са Приштином што, сматра он, говори да је то нешто што је у фокусу ЕУ али и да је жеља да се тај процес убрза а план наметне као основ за будући дијалог.

Неприхватљив немачко-француски план

Међутим, Миливојевић наглашава да је јасно да је тај план остао на првобитним позицијама и да се није, што је и сам Вучић рекао, изашло Србији у сусрет у захтевима али да се то и очекивало.

„То је такозвани немачки модел, односно, да у основи буде међусобно признање или тзв. признање реалности од стране Србије, у сваком случају, решење које одговара западним интересима и које се базира на ставу о међусобном признању, односно, потврди косовске државности,“ објашњава наш саговорник.

Миливојевић напомиње да ово остаје тема за даљу дискусију и расправу а сматра да нема никакве шансе да тај план буде основ за наставак дијалога јер Србија неће одустати од става да статусно питање не може бити основа за дијалог или разговор кад је реч о Косову и интересима Србије.

„Ствар која је такође очито била присутна у неким претходним најавама и нацртима јесте покушај да се питање санкција према Русији дигне на највиши ниво и постане критеријум од највећег значаја за став према Западном Балкану и односима с свим државама из тог региона на челу са Србијом. Очигледно да Србија није хтела да пристане на такав обавезујући став који би значио промену принципијелне политике у позицији наше земље. Зато је очито дошло до одређених преговора и модификације у смислу да постоји начелан став да је рат у Европи нешто што оптерећује мир и стабилност и да је потребно да се тај рат на неки начин оконча,“ каже Миливојевић.

Доказано да се без Србије не може

Ово, према Миливојевићу, показује да је став Србија битан и да је потврда да регион у ствари не може без Србије.

„Јасно је да учињен тај уступак око измена деклерације како би се обезбедио консензус око тог документа и интерес ЕУ али и упех самог Самита. Дакле, да та копча Брисел –Западни Балкан добије неку динамику била је потребна Србија,“ закључује он.

Миливојевић се осврнуо и на тему која је такође била присутна на Самиту а то је рок за постизање договора Београда и Приштине и наставак дијалога.

„Најава дијалога Београд-Приштина и рокови за његов завршетак које помиње Мирослав Лајчак нису реални, а то је рекао и Жозеп Борељ. Нереално је јер нема никакве шансе да наставак дијалога успе у суштини ако је наступ на платформи која подразумева да Србија прихвати да се у основи статус Косова и Метохије реши на начин како то одговара Западу,“ мишљења је Миливојевић.

Оно што је реално, закључује саговорник Спутњика, јесте да се прихвати реал- политика а то је став Србије, Бриселски споразум који је био основ дијалога јер све што имамо као резултат је засновано на њему, док би статусно питање остало за крај, имајући у виду да је за то надлежна Резолуција 1244.

Тиранска декларација

Вучић је рекао да се у Тиранској декларацији, кад се помиње неувођења санкција Русији, мисли само на Србију јер је она једина земља која се није сагласила са тим мерама.

„То су чињенице и на то не могу да се љутим. Чињеница је да нисмо увели санкције Руској Федерацији, да ли се некоме свиђа или не, шта ја ту могу. Ја сам рекао да је тај однос према санкцијама пре свега однос према српском народу. Русија је увела санкције Србији 1992. године. Србија то сада није урадила. Видели смо шта доносе те санкције и да не доносе ништа добро. Различити су наши ставови по питању територијалног интегритета Украјине, одлично смо разумели кроз дискусију земаља ЕУ. Захвалили су ми се на искрености што сам им директно одговорио. О томе не одлучују они, о томе одлучује народ, парламент и Влада у Србији, а помало ћу и ја да се питам као председник Републике,“ рекао је Вучић.

Српски председник је, кад је реч о дијалогу са Приштином, рекао да је спреман на састанак са приштинском страном кад ЕУ буде то тражила, ако има о чему да се разговара.

Осврнуо се и на вест да је на северу Косова у Зубином Потоку косовска полиција покушала насилно да заузме зграде локалних самоуправа у чему су их спречили грађани, рекавши да је на Мирославу Лајчаку да разреши зашто је поново косовска полиција без одобрења Срба ушла на север Косова.