Си-Ен-Ен: Сателитски снимци показују да Русија јача потенцијал на Арктику

Подаци обавештајних сателита сведоче о томе да Москва наставља да ради на модернизацији војних објеката у стратешки важном Арктичком региону, без обзира на сукоб у Украјини, преноси Си-Ен-Ен.

Телевизијски канал на свом порталу додаје да је НАТО, после почетка руске специјалне војне операције, такође почео да учвршћује своје позиције на Крајњем Северу, те да ће у своје редове примити две земље из тог региона, Шведску и Финску.

Како пише портал Си-Ен-Ена, на снимцима које је новинарима пренела компанија „Максар технолоџиз“, приказано је како је неколико руских база и аеродрома на Крајњем Северу модернизовано током протекле године.

Подаци сведоче о „непрекидном раду на јачању и ширењу објеката у региону који, према речима стручњака, има огроман значај у одбрамбеној стратегији Москве“, али тај посао се обавља у тренутку у којем је Москва, када је реч о ресурсима, „под озбиљним теретом“, наглашава се у тексту.

Стручњаци „Максар технолоџиза“ прецизирају да сателитски снимци сведоче о настављању рада на радарским станицама на објекту у близини града Оленегорска на Кољском полуострву, као и у Воркуту, који се налази недалеко од поларног круга, преноси Си-Ен-Ен.

Фотографије, судећи по свему, потврђују да се у Затвореној административно-територијалној јединици Островна на обали Баренцовог мора завршава један од пет радио-локационих комплекса „Резонанс Н“ који, према изјавама руских чиновника, могу да откривају тешко приметне летелице, пише сајт.

Према речима представника „Максара“, сателитски подаци су, такође, показали да су на аеродрому Тикси на северо-истоку Русије ове године била подигнута три нова кућишта за заштиту радио-локационих антена. Аналитичари компаније такође су на снимцима видели назнаке ширења писте и паркинга за авионе у бази Нагурска, која је најсевернији руски војни објекат, као и на аеродрому Темп на острву Котељни на северо-истоку земље.

Аналитичари Си-Ен-Ена наводе да Русија јача борбени потенцијал на северу већ неколико година, јер тај регион има кључни значај не само за нафтнопрерађивачки сектор Русије него и за њен нуклеарни арсенал, јер се управо тамо чува његов највећи део. Ту се, такође, налази инфраструктура за подморнице.

„Тај елемент обуздавања је увек у стању борбене готовости. Она се тамо никада не смањује – све време је на високом нивоу“, објаснио је телевизијском каналу неименовани високо рангирани чиновник обавештајног сектора једне од западних земаља.

Према речима извора Си-Ен-Ена, одмах после почетка руске специјалне војне операције у Украјини у фебруару део подморница био је премештен, како би се показало да су оне заиста реалне и спремне да буду употребљене као борбено средство. Ипак, убрзо су се вратиле у стандарни режим повећане борбене готовости.

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг рекао је у интервјуу за Си-Ен-Ен да преко Арктика прелази најкраћа маршрута из Русије у Северну Америку, због чега „украјински сукоб није утицао на стратешку важност тих региона“, нагласио је Столтенберг и додао да Москва на Арктику и Крајњем Северу „испитује најновије наоружање“.

Према речима западног обавештајног чиновника, борбена дејства у Украјини знатно су утицала на бројност руске војске на Арктику. „Тамо је остало око 20 до 25 процената војника копнених јединица. Истовремено, војно-морнаричку компоненту снага сукоб још није погодио“, наводео је чиновник.

Арктик је, такође, од интереса за Москву због тога што се тамо, услед убрзаног топљења ледника, појављују нови морски путеви из Југоисточне Азије до Европе, пре свега они који пролазе Северним морским путем. Бродови могу да стижу из једног региона у други за око две недеље брже него када би ишли кроз Суецки канал, наводи се у тексту.

Услед украјинског сукоба присуство у арктичком региону повећава и НАТО. Норвешка је у августу објавила прве снимке лета америчких бомбардера Б-52 изнад своје територије, у пратњи норвешких Ф-35 и два шведска ловца ЈАС-39. У новембру су специјалне снаге САД на норвешкој територији, у близини руске границе, успешно тестирале комплекс наоружања „Муњевити дракон“.

Аутори напомињу и да ће, након ступања Финске и Шведске у НАТО, седам од осам арктичких држава бити чланице Алијансе.