Србија ће памтити – краљ је плесао фудбалске пируете на клизавој шумадијској трави

Пре 53 године краљ фудбала Пеле играо је у Крагујевцу, шумадијском срцу Србије и то је нешто што многи љубитељи фудбала, посебно они млађи, не знају. Заиста интересантан податак. Била је то утакмица Радничког и бразилског Сантоса.

Легенда каже да је све било договорено да славни Сантос после Звезде и Динама игра против Партизана, али онда је неколико дана пред ту утакмицу у Хумску дошао Раднички и одувао црно-беле.

Велики Пеле наводно је све то гледао из ложе и одлучио: „Не, нећемо да играмо с Партизаном. Играћемо против ових момака“.

Да у Крагујевац долази Сантос практично се није знало до дан-два пред утакмицу, пише сајт Инфокг.рс.

Ово је извештај Политике експрес са тог меча у издању од 16. септембра…

„Мало је недостајало, па да двоструки светски првак претрпи први пораз на турнеји по Југославији. Пеле је спасао част Сантосу, изједначивши резултат у последњем минуту утакмице. Најславнији међу славнима – краљ фудбала Пеле, по клизавој трави изводио је као балерина на позоришним даскама пируете из свог репертоара. Три гола Сантоса (Еду) уследила су после његових лукавих маневара, а четврти пут он сам се уписао у листу стрелаца. Раднички је изједначио (1:1) голом високог Николића. Онда је центарфор Сантоса, 19-годишњи Еду, кога не зову случајно Пелеовим наследником, натерао иначе врло доброг Кнежевића да још два пута вади лопту из сопствене мреже. Тек тада је Раднички заблистао. Прво се Сава Пауновић реванширао Едуу правом бомбом – 2:3, а затим је на сцену ступио Слободан Пауновски. Са два узастопна гола запалио је бакље на стадиону. Али за кратко… Пеле је у 90. минуту ускратио тријумф домаћина. Муњевито је улетео у шеснаестерац Радничког и скоро да се са све лоптом ушетао у гол. Раднички је поново славио велики успех. После несрећног пораза од имењака из Ниша, Крагујевчани су ускратили својој публици највећу сензацију јесени – победу над бившим светским прваком, али су пружили славним гостима не само јак отпор, већ у појединим фазама им показали да се у Крагујевцу гаји фудбал на високом техничком нивоу. Поред Пелеа и Едуа велику игру пружио је Владета Жабарац, брзо крило Радничког, убиственог дриблинга. Штета је што је киша покварила крагујевачку представу. Клизава лопта била је тешка за хватање, умањила је сјај једног великог Жилмара, великана међу голманима. Крагујевац ће му остати у тужном сећању. Раднички може бити поносан што ће овај меч бити записан крупним словима у његовој иначе славној историји“.

И још један детаљ: у извештају Политике експрес стоји да је у понедељак 15. септембра ’69. на Чика Дачи било 6.000 гледалаца. Нажалост, тај 15. септембар није био предодређен за спектакл какав су Крагујевчани направили, рецимо против Хајдука. Падала је јака киша. А и телевизија је одлучила да по први пут преноси један спортски догађај из Шумадије. И колико год да их било, за Крагујевчане је тог поподнева готово једнака атракција као Пеле био један бразилски радио-репортер. Жаром који се може срести само у земљи самбе брбљао је онако промрзао и покисао скоро три сата, шетајући све време уз аут-линију. Кажу да је почео пола сата пре утакмице, а завршио када су фудбалери увелико били у свлачионицама…“

Крагујевац је видео великог Пелеа!