ЕКСКЛУЗИВНО Даница Грујичић: Да ли је приштинској клики у глави амерички или марсовски „вирус“

Клика која влада у Приштини показује потпуно политичко безумље и намерно провоцира рат. Не знам шта им је у главама, да ли амерички, европски или марсовски „вирус“, али нисам сигурна да они кољи дозвољавају Аљбину Куртију да ради то што ради имају контролу над њим, каже министар здравља Даница Грујичић у осврту на дешавања на северу Косова.

У новогодишњем интервјуу за Спутњик, Грујичићева говори и о својим новим иницијативама за унапређење здравственог система тако да здравствене услуге постану доступније свима којима су потребне, о праведнијем награђивању лекара и медицинског особља, формули за смањење листа чекања, али и о свом виђењу развоја украјинске кризе и притисцима на Србију да уведе санкције Русији.

У пространом кабинету у Палати Србија с погледом на Дунав, који је некад припадао Анти Марковићу, разговарамо с министром здравља у јеку најновије ескалације у јужној српској покрајини. Уверена је, каже, да ће држава Србија упркос свему успети да заштити своје сународнике на Косову и Метохији.

„Успевали смо то 23 године, не видим зашто не бисмо успевали и даље. Друго, ово све што се дешава на Косову и геополитички то је само један трен у историји. А нас историја учи да ништа није дефинитивно, да се све може променити. Наш народ на Косову се показао и трпељив и издржљив. Наш задатак је да им помогнемо на сваки могући начин. Наравно да лекари на КиМ који раде у установама које снабдева и лековима и опремом Република Србија имају велику одговорност, али су предани свом послу и у контакту с њима држава ће увек наћи начин да им помогне“.

Упозоравали сте више пута на утицај бомби са осиромашеним уранијумом баченим током НАТО агресије на здравље људи и предлагали формирање комисије која ће се тиме бавити. Као министар здравља можете ли нешто више да учините по том питању?

— То мора да буде одлука владе. Ја сам апсолутно за то. Али не заборавите да је против Србије вођен и хемијски рат. НАТО алијанса је показала зликовачку природу јер су гађали све што је било на мапи хазарда. Ако то радите знате да ћете изазвати еколошку катастрофу. Наши стручњаци знају да разликују шта су историјска, а шта нова загађења. То што је урадила НАТО алијанса 1999 је толико срамно. Ја кад говорим о томе са европским званичницима они радије прескачу ту тему, кажу, треба гледати у будућност али историја нас нечему ипак учи. То је био бестијалан напад на једну земљу која је само бранила своје право и своју територију. Можда ћемо једног дана сазнати зашто су неки људи који су били проглашени за терористе – а ОВК је била на листи терористичких организација у САД – добили статус ослободилачке армије, ко је ту шта посредовао.

Да ли вас оно што се дешавало 1999, бацање бомби с осиромашеним уранијумом, подсећа на оно што су Американци радили са биолабораторијама у Украјини? Колико вас као лекара плаши та прича?

— Свуда постоје биолошке лабораторије, питање је само њихове намене. Ми имамо Торлак који је изузетна институција у којој се чувају узорци вируса и бактерија које су безбедносно проверене а основни циљ је стварање вакцина против тих болести. Правити лабораторије око Русије у бившим совјетским републикама то само може да позове на опрезност. Зашто би се баш тамо правиле лабораторије? Зашто у Кини. Људи који праве биолошке лабораторије са циљем да се направи биолошко оружје које треба да потамани милионе људи по мом дубоком убеђењу треба да буду у неким азилским установама, или да се лече, или да буду жестоко кажњени. Оно што мене као лекара највише иритира и изазива огорчење то су моје колеге које раде у тим лабораторијама. Не можете, ако сте стручњак, да вам неко каже - правићемо вакцину а да ви не схватите шта радите. Без обзира на новац који добијају, они ми нису јасни. Шта је то у људском мозгу, на кога морате да будете толико бесни да пристанете да правите оружје које може да уништи милионе људских бића. Мислим да ниједан лекар то не може да схвати. Мени као лекару и мојим колегама ви покушавате да објасните да је баш супер што постоје биолошке лабораторије. То не држи воду.

Школовали сте се у Русији и не можете равнодушно да пратите оно што се тамо дешава. Како видите тренутни развој ситуације, шта су ваша надања?

— Да ће превладати разум, што сад тренутно изгледа немогуће. Ја сам неко ко прати ситуацију на истоку зато што сам имала на факултету колеге из свих делова Русије. Потпуно ми је неприхватљиво да је дошло до тога да се Руси и Украјинци толико конфронтирају. Тада је важило да постоје три словенска витеза – православни Руси, православни Белоруси и православни Украјинци. Ја сам се увек бунила што нема четвртог - а где су православни Срби, ми смо исто витезови. Оно што ме боли то су страшне жртве. Међутим, чињеница је једно: да су од 1991. године руководиоци Украјине, можда не они први попут Леонида Кучме, кренули да васпитавају своју децу да мењају историју, да мрзе Русе. Нешто се слично дешавало и у старој Југославији. Почели су полако да се величају људи који су били зликовци, посебно последњих осам година после припајања Крима Русији. За мене је неприхватљиво да се бомбардују градови, села, да читава насеља нестају и да та демократска Европа, тај демократски свет не каже ништа. И то тако годинама. Такође ми је неприхватљиво да Европа уколико жели мир не седне за преговарачки сто. Свако слање оружја је продужетак убијања. Несхватљиво ми је како се дошло до тога да се гледају преко нишана људи који малтене говоре истим језиком. То је огромна трагедија. Вероватно ћемо можда чак и за нашег живота сазнати ко је заправо направио све то, какав је план био. Јасно је да у САД постоје одређени кругови који би највише волели да се Русија распадне. Руси то неће дозволити, ја сам дубоко у то убеђена. И дубоко сам убеђена да је Други светски рат последњи рат који се водио на територији Русије. Искрено се надам да у свим земљама у одређеним службама постоје паметни људи који схватају шта би значио нуклеарни рат, шта би се десило кад би неко употребио то наоружање и милсим да ће ипак та памет у свету превладати. Нису ни Американци ни Европљани луди, знају да би то био крај. А да ли је циљ неко економско исцрпљивање Русије? Искрено, не видим да је Русија нешто исцрпљена.

Кад је реч о Србији, како смо дошли до ситуације да нам упорно доказују да ако желимо да будемо део „цивилизованог света“ морамо да уведемо санкције Русији, тој како кажу „империји зла“?

— Одговор је једноставан: Ми смо били под санкцијама, 90их. Ми смо то прошли. Зато Србија треба да гледа свој интерес и никад не треба да уведе санкције Русији, без обзира колико они то тражили. Треба их само подсетити да смо та империја зла били ми пре свега 20 година, тако су причали о нама. Лоши момци су били Срби, Србе је требало убијати, нико није водио рачуна о српским жртвама. Отприлике било је добро убијати Србе, то је била њихова порука. То су и урадили 1999. Много је нас живих који се тога сећају а изгледа и млађима који су рођени после тога није свеједно него су нешто научили из те историје. Зашто бисмо ми било коме уводили санкције, немамо никаквог разлога за то. Србија треба да гледа свој интерес, она је у овом тренутку неутрална. Она мора да заступа територијални интегритет земаља које су признате у УН али то мора да ради због свог територијалног интегритета али да уводи санкције не треба ниједној земљи из простог разлога што смо ми то преживели и знамо колико је то неправедно и колико од тога пати највише обичан свет.

Од доласка на функцију покренули сте низ иницијатива за унапређење система здравства, почев од увођења породичног лекара, скраћења листа чекања, па до тога да се могу плаћати услуге и у државним установама. Шта ће ићи најлакше, а шта најтеже?

— У последњих осам година урађено је јако пуно у здравству: набављена је нека опрема, саграђене болнице, урађени велики капитални пројекти. Међутим, на организацији здравствене заштите није се радило много. Мислим да је главни задатак мог мандата да се бавим организацијом, односно, да сваки грађанин Србије оног тренутка кад му затреба нека здравствена помоћ ту помоћ и добије на прави и адекватан начин. Да бисте имали добар здравствени систем најважније је да функционише примарна здравствена заштита која је данас организована на нивоу домова здравља. Задатак колега у примарној здравственој заштити је да се баве пре свега превентивом и здравственим образовањем становништва за чије здравље одговарају. На жалост, у садашњој констелацији односа и садашњој организацији они за то немају времена. Мислим да би сви скринизи, правовремено откривање малигних и кардиоваскуларних болести били далеко лакши кад би се питали више лекари опште праксе како да организују свој посао и на који начин да одговарају за здравље становника које им је поверено.

Даница Грујичић

© Sputnik / Александар Милачић

Обишли сте са својим тимом и неколико општина у Србији...

— Обишли смо 11 села у околни Параћина и на жалост број становника је све мањи. Не можемо можда ставити лекара у свако село али можемо за два и три села направити здравствену станицу која ће моћи да им пружи не само прву помоћ него некад и комплетну помоћ за оно што им је потребно. Такав један план је сада у изради. Надамо се још једном, трећем пројекту опоравка здравства. Са Светском банком разматрамо о томе и они су били врло вољни кад смо говорили о плановима за ту траншу кредита да се управо бавимо примарном здравственом заштитом.

Наравно да су плате здравствених радника важне, али важан је и однос пацијената према лекарима и сестрама и њихов однос према пацијентима. То је комплексан процес. Али оно што желимо да урадимо то су листе чекања, оно што смо кренули пре два-три дана да лекар може да закаже за свог пацијента преглед током целог месеца и нема потребе онда да дође до загушења система. Видећемо како ће то да функционише, а онда ћемо видети да ли су програми довољно добри. Ми се поносимо нашим ИТ сектором, па онда нек направе боље програме да и дигитализација у здравству омогући да пацијенти добију шта им је потребно. С друге стране, ту је и могућност плаћања колегама које раде поподне чистећи листе чекања, тј оперишући људе. Ја сам апсолутно за то.

Недавно сте поменули да би плате лекара могле бити и 2500 евра…

— Кад сам говорила о цифрама говорила сам о томе да се на такав начин морају наградити људи који раде. И за то треба да постоје нормативи и анализа тежине посла који неко ради. Мора да постоји разлика. Експерти морају да буду плаћени. А кад је у питању примарна здравствена заштита, ако лекар на време открива болести својих пацијената, уколико је ушао у кућу својих пацијената такав лекар треба да има већу плату. Увек је математика била на крају свега.

Шта бисте пожелели себи а шта Србији у наредној години?

— Србији да јој буџет буде 500 милијарди, да нам економски буде боље, да нам села буду много лепша него што су сада, да се људи врате у унутрашњост. А што се тиче мене – да грађани Србије којма је потребна здравствена помоћ да осете да је заиста и имају. То би за мене било највећи успех, да кажемо да смо нешто променили. За почетак, да здравствене услуге буду доступније људима којима су потребне и да нам свест да треба ићи на редовне контроле буде далеко више заступљено код нашег народа него што је сада.

Погледајте како су Путинови „агенти“ специјално говорили за Спутњик