Јокић свој највећи проблем вуче још из Србије

Никола Јокић имао је чудан пут у каријери. Из Меге у Денвер. Прескочио је европску кошарку. У Меги је имао различите притиске, али није баш имао притисак навијача, нити морања резултата. Можда му баш тај притисак недостаје да са Денвер, али и репрезентацијом, оствари још боље тимске резултате.

Јокић је такав да је пре свега имао притисак самог себе, да испуни своја очекивања.

У интервјуу за Арену спорт објаснио је да га је у Меги пратио притисак медија и скаута... Али, није имао притисак навијача. Није имао притисак резултата, нити јурења титула и трофеја, већ само притисак личног напредовања. Што је савршено радио све до сада.

„Кад си у Меги увек имаш неки притисак. То је од Мишка клуб, знаш да ће долазити медији, да ће долазити скаути... Можда неко надметање са конкуренцијом у тиму. Не можеш да знаш да ли ћеш да играш“, објаснио је Јокић.

Никола је и без споменутих притисака дошао до нивоа да буде најбољи играч света две године заредом, да буде можда и најбољи центар у историји (у најави), да на индивидуалном нивоу ради све што је потребно. Дакле, само би неко малициозан могао нешто да му приговори.

Међутим, Денвер са најбољим играчем лиге свакако жели да оде до титуле, до трофеја. Репрезентација Србије са Јокићем жели најсјајнија одличја, али за сада све то изостаје (треба рећи да је учествовао и помогао Орловима да дођу до сребра на ОИ и био пети на свету и девети на Европском првенству).

Наравно, не мора да значи да је то због тога што Јокић није играо за екипе које се боре за трофеје током каријере у свом развоју, али може да буде један од фактора.

Једнако је важно, треба и то рећи, да га саиграчи у Денверу, односно репрезентацији, боље прате него што су то до сада чинили.

Никола је до сада са репрезентацијом освојио сребро на Олимпијским играма 2016. године, а поред тога у витрини се налазе махом индивидуална признања, укључујући и она највреднија у свету кошарке.

Али, ако питате и самог Николу, вероватно би му много драже било да се ту ипак нађе убудуће трофеј намењен освајању НБА лиге, односно нека медаља са репрезентацијом.

Кроз каријеру је до сада више успевао да прикупи лична признања, а више пута је истакао да му то није циљ. Да не игра за МВП награде и тапшање по леђима.

„Искрен да будем, МВП трофеј ће ми можда мало више значити када завршим каријеру. Нисам јурио то признање нити сам размишљао о томе. Када нешто желите, а онда то и добијете, логично је да се обрадујете. Међутим, мени та титула није била ни на памети, па због тога можда нисам довољно еуфоричан. Морам да признам да не играм за рекорде, ни да би био најбољи у 'трипл-дабловима'. Али, понављам, можда када будем старији, па ћу моћи да се похвалим у друштву или пред децом какав сам играч био“, објаснио је Јокић.

Можда је сада дошао период Јокићеве каријере да са 27 година, као етаблиран кошаркаш у историјским размерама, покуша да надгради све са неким додатним освајањем трофеја и медаља.

Тиме би његова каријера постала још раскошнија.

И невероватнија.

Јер, већ сада је оборио гомилу рекорда. Урадио је што нико није. Способан је да додатно помери границе. Успех са Денвером, а пре свега репрезентацијом, драстично би улепшао његову већ сада нереалну каријеру.

► Гост емисије Миљанов корнер био је министар спорта Зоран Гајић.