Нови систем у Србији поставља замку свим монструмима

После деценије апела, Министарство унутрашњих послова Србије оформило је тим који ће се бавити увођењем система Амбер алерт који, у случају нестанка детета, алармира целу земљу. И грађани су се изјаснили - у заједничку акцију за увођење Амбер алерта у Србији на друштвеним мрежама, у среду, првог дана кампање, укључило се више од милион људи.

Амбер алерт је систем који по нестанку детета у најкраћем могућем року о томе обавештава најширу јавности на све расположиве начине - објавама на телевизијама, радију, порталима, билбордима, бензинским пумпама, СМС порукама, на друштвеним мрежама…

Након активирања система у 96 одсто случајева нестало дете се пронађе у првим сатима након нестанка, објашњава за Спутњик Игор Јурић из Центар за несталу и злостављану децу, који се бори за увођење система од 2015. године.

Црне бројке

Он подсеће да се у Србији сваке године пријави нестанак између 1.300 и хиљаду и по деце. Највећи број се пронађе, али постоји и црна бројка деце која нису пронађена. Података од прошле године нема, а званична статистика МУП-а каже да је 2021. пријављен нестанак 1.287 деце, а пронађено је 1274. Тринаесторо деце није се вратило кући.

„Важно је да предупредимо такве случајеве, да више не разговарамо о проблему кад се деси трагедија, већ да радимо на томе када се ништа не дешава, да будемо опрезни, да будемо спремни када се деси нестанак. То су ствари на које указујемо, стално читамо о трагедијама и како ништа нисмо урадили. Желим да први у региону покренемо систем, да од нас може да се учи како држава и грађани реагују када нестане једно дете“, каже Јурић.

Амбер алерт - да не буде касно.

© Фото : Спутњику уступио Центар за несталу и злостављану децу

Некадашњи министар полиције Небојша Стефановић први је реаговао на Јурићев предлог, после година чекања актуелни први човек МУП-а Братислав Гашић иницирао је и конкретне кораке за увођење система алармирања јавности о нестанку деце.

„Пошто сам у неколико наврата у јавности говорио да се код нас „радне групе“ формирају да се ништа не деси, министар није желео да да такво име већ је то - Тим. Формирао га је Министарство унутрашњих послова, у њему ће бити и наша организација, али и друге инстутуције, Министарство правде, Тужилаштво, Министарство телекомуникација, Министарство за рад и социјалну политику и друге неваладине организације“, објашњава Јурић.

Како ће деловати медији

Увођење Амбер алерта, олакшаће посао и медијима који су често морали сами да процене да ли да се укључе у апеле за потрагу, на друштвеним мрежама често се појављују дезинформације везане за овакве случајеве. Измена закона натераће медије, па и компаније које изнајмљују билборде да се укључе у Амбер алерт и да рекламе замене фотографијом несталог детета.

„Усвајањем система Амбер алерт то ће бити обавеза. Медијима је незахвално да објаве било шта, ако нису потпуно сигурни шта се десило. Након успостављања ситема, истог тренутка по нестанку детета, медији добијају информацију од полицје, налог од инстутуције која може да гарантује да је све проверено. Сада често добијамо непроверене информације, због тога и јесте овакав систем важан“, каже Јурић и додаје да ће вероватно морати да се мењају и неки закони о полицији и они који се тичу тужилачке истраге, али да суштински нема великих законских препрека да се систем уведе.

Dok ne zaboravimo otmicu malog Petra(jer se drugih slučajeva odavno ne sećamo)da vas podsetim,mesec dana pre otmice smo uradili spot da bi skrenuli pažnju javnosti da se otmice dece dešavaju,da moramo biti spremni i da znamo koja je uloga svih građana u potrazi. #danebudekasno pic.twitter.com/H9GDybuQFO

— Igor Jurić (@lojzija) October 28, 2019

Акција на мрежама

У прва 24 сата позивни видео да се укључе у акцију увођења овог система погледало је скоро 11 милиона људи, а 626 хиљада профила, само на Инстаграму, окачило је фотографију са хештегом #hocemoamberalert.

Јурић каже да је то показатељ да су људи свесни проблема и важности самог система. Ипак, појавила се и полемика, јер су систем, наводно, неки користили да препродају децу, ако први дођу до њих. Јурић каже да сваки систем има врлине и мане.

„Када смо гледали све користи, када сам након онога што се десило Тијани, схватио колика је важност брзе потраге, шта је могло бити да је систем постојао, могла је да остане жива, онда су те користи много веће. Може да се деси, постоји могучност да кад се покрене систем, неко из страха, да би прикрио доказе, уради нешто лоше, међутим, са друге стране, бројке говоре да велики број отмичара, када се покрене Амбер алерт, једноставно пусти дете на слободу не желећи да ризикује да буде ухапшен, јер су буквално све очи у држави упрте у управо у то дете, у његов нестанак“.

Наш саговорник каже да је, када се систем покрене, потребно и едуковати грађане како се користи, искуство других земаља каже да је за то потребно три године.

У неким земљама дешавало се да су упозорења издата у случајевима такозване породичне отмице у коју су умешани родитељи који се споре о старатељству. Било је и упозорења за децу која нису отета, већ су се изгубила или побегла од куће из разних разлога.

„Систем ће се по неким претпоставкама, проценама, у Србији покретати једном, двапут, евентуално три пута годишње, када говоримо о отимицама деце, то се заиста дешава ретко, али када се деси, онда се углавном случајеви трагично заврше. Заправо се припремамо за те нестанке, када је дете отето морамо бити сви спремни да реагујемо“, закључује Јурић.

Након активирања система у 96 одсто случајева нестало дете се пронађе у првим сатима након нестанка.

© Фото : Спутњику уступио Центар за несталу и злостављану децу