„Тешко је објаснити...“ – Новак говорио о љутњи и сузама

Ако се очекивао гласни урлик, поглед ка небу уз уздигнуте руке, емотивни колапс који је Новак Ђоковић доживео по завршетку финала Аустралијан опена није нешто на шта је навикао своје навијаче. Али, с обзиром на околности, више него јасни су разлози за толико емотивно пражњење.

Ђоковић је најпре бурно прославио победу, попео се на део трибина где је смештена његова породица уз стручни штаб и најпре је урликао, баш онако као уме, а онда – слом и плач у загрљају мајке и брата.

„Осетио сам велики понос и задовољство. Када сам се попео међу своје доживео сам емотивни колапс, нарочито са мајком и братом. Неопходна је енормна ментална снага да се буде присутан на оваквом нивоу дан за дан“, рекао је Ђоковић.

Иако један од најстаријих, деловало је најгладније од свих ривала на Аустралијан опену.

„Мотивисан сам да освојим што више Грен слем турнира могу, то је моја највећа мотивација да наставим да играм. Осећам се привилегованим јер сам у расправама нотиран као један од најбољих играча свих времена, то ми ласка“, истакао је Ђоковић.

Његова жеља је била толика да се на удару нашао и стручни штаб, као и у многим претходним мечевима.

„Тешко је објаснити... Тражио сам упутства и навођење. Много сам им захвалан јер ме толеришу, да сам ја био на том месту и да неко други ради оно што сам ја радио, сигурно бих реаговао другачије“, рекао је Новак уз осмех.

Управо је стручни штаб био одговоран за чињеницу да је Новак уопште играо, с обзиром на то да се борио са повредом ноге.

„Преживљавао сам у сваком мечу. Није ми се свиђало како сам изгледао пре две и по недеље, али од четврте рунде па надаље, нога ме није толико мучила и могао сам боље да се крећем“.

Што се тиче финала, има за себе једну замерку.

„Знао сам да ће Циципас бити другачији изазов за мене, морао сам да останем чврст. Бољи је био у другом сету од мене, али није искористио своје шансе“, навео је Ђоковић.

► Погледајте нову епизоду емисије Миљанов корнер