Пут свиле и десет његових тајни

Пут свиле се простирао на 10.000 километара, од Средоземног мора на западу до Индије на југу и до Кине на истоку. Од III века је то била основна маршрута која је спајала Исток и Запад, али постоје сведочанства да се тим путем трговало много дуже.

Проток робе, технологија и идеја је фактички избрисао границе међу цивилизацијама дуж Пута свиле и доприносио развоју људске цивилизације.

1. Доисторијске цивилизације

Током 2010. године су приликом археолошких истраживања дуж западне обале реке Хаихе пронађени остаци цивилизације стари 4.100-3.600 година. Ахеолози су пронашли предмете од бакра и опрему за топљење, претпоставили су да је раније на том месту био стари металуршки центар. Посебно је занимљиво да је таква топионица бакра најстарија у историји.

Осим тога, пронађен је угљенисани јечам и семе пшенице, као и пољопривредне алатке од камена и куће од глине. Ово потврђује да се трговина између Истока и Запада дуж ове руте одвијала много пре династије Хан (202. године пре нове ере - 220. године нове ере). Раније се сматрало да је ту отворен Пут свиле.

2. Корени јидиша

Јидиш је језик који је стар 1.000 година и био је језик Ашкеназа. Научници су првобитно сматрали да је то немачки дијалектм с обзиром на то да јидиш има елементе словенских језика, хебрејског, персијског и турског, а у писаном облику је сличан арамејском језику. Недавна истраживања Универзитета Шефилд наводе да је јидиш настао међу Персијанцима и Ашкеназима који живе дуж великог Пута свиле. Археолози су утврдили да је тај мистериозни језик настао у данашњој североисточној Турској.

Теорија да је јидиш био језик Пута свиле је потврђена чињеницом да у њему постоји 251 термин на тему куповине и продаје. Неки су сматрали да су се Јевреји-Ашкенази настанили у Хазарији у првом миленијуму нове ере, а у Европу су се преселили после распада трговачких путева. Други истраживачи, као што је Пол Векслер са Универзитета у Тел Авиву, не слажу се с тим и инсистирају на томе да је јидиш словенски језик који је позајмио нове речи из других језика, чувајући своју изворну граматику.

3. Болести

Научници су дуго мислили да се куга појавила на Западу због заражених бува које су преносили пацови. Међутим, недавна истраживања су показала да је кривац за то скочимиш. Тим са Универзитета у Ослу је анализирао сачуване записе након избијања куге и утврдио да је то повезано са климатским променама које утичу на азијске глодаре, а не на европске пацове.

Раст температуре од једног степена Целзијуса удвостручује ширење куге код пацова у Централној Азији. Научници сматрају да су један од кључних фактора биле камиле трговаца, јер су могле да се заразе од бува и да их пренесу људима.

4. Изгубљена грана Пута свиле

Током 2005. године су монаси пронашли гробницу у Тибету стару 1.800 година у којој су нашли доказе да је давно постојао изгубљени део великог Пута свиле. У гробници која се налазила на 4.3 километара изнад нивоа мора је пронађена кинеска свила, керамичке и бронзане посуде и маска од злата, што је доказ да је било контаката између кинеских и тибетанских трговаца. Поред тога, у гробници је пронађен и древни тибетански чај.

Најстарији тибетански чај датира од VII века, али онај који су нашли у гробници је 500 година старији. Хемијски састав чаја је био близак чају који је пронађен у гробници императора династије Хањ која је стара 2.100 година. Експерти сматрају да су обе врсте чаја гајене у провинцији Јунан на југу Кине. Научници су изјавили да све указује на то да је то давно изгубљена грана Пута свиле.

5. Согдијска писма

Енглески археолог Аурел Стејн је 1907. године открио пет мистериозних писама у рушевинама карауле која је некада чувала Пут свиле Дунхуанг. Ова писма су најранији примери писања согдијске културе. Согдијци су били народ иранског порекла и контролисали су трговину у плодним долинама Централне Азије између VI века пре нове ере до X века нове ере.

Ових пет писама описују историју согдијске дијаспоре и њену улогу у трговини. Неки верују да су писма одузеле кинеске власти, други сматрају да је поштар у журби заборавио писма.

6. Покров од канабиса

Археолози су 2016. године пронашли гробницу која се налази поред Пута свиле у оази Турфан, у којој се налази канабис. Налазиште сведочи о важности марихуане међу древним становницима Пута свиле. Гробница датира 2.800-2.400 године и човек од 30 година је сахрањен са 13 жбуна конопље у којима је био увијен.

Експерти сматрају да овај вид сахрањивања трупа припада древној култури Субејхи, која је доминирала пре 3.000-2.000 година. Оаза Турфан је увек била популарно место на коме су се заустављали трговци. Овај начин сахрањивања јасно показује да је канабис био веома популаран на Путу свиле.

7. Грчки утицај на војнике од теракоте

Фармери су 1974. године случајно ископали око 8.000 војника направљених од теракоте у природној величини у гробници Ђин Ши Хуанг. Недавно се појавила теорија да је на те статуе утицала грчка култура. До стварања ових војника током 210. године до н.е. Кинези нису имали традицију прављења скулптура у природној величини. Анализа ДНК у провинцији Синђан је показала да су у то време били контакти између Кинеза и Европљана.

Кинески историчари сматрају да у раду историографа империје Хан Сима Цана има детаљних извештаја о прављењу гробница и војника од теракоте без било каквих утицаја на европски утицај. Мада нема никаквих сумњи у то да су се културе Истока и Запада сусретале са Путом свиле.

8. Кизиљске пећине

Кизиљске пећине хиљаде Буда одражавају ширење верских идеја дуж великог Пута свиле. Овај пећински комплекс је смештен у Синђану и представља најранији кинески будистички храм у виду пећине. Тренутно се налази у муслиманском рејону. Трговци су ширили обе религије у региону дуж Пута свиле. Комплекс је саграђен између III и VIII века у држави Гаочан. Укупно је 236 пешчаних храмова уклесано у стену дужине два километра.

Неки од ових храмова су једноставне и неукрашене ћелије, док су друге богато украшене фрескама. Одсуство кинеских елемената сведочи о томе да су оне украшене пре утицаја династије Тан у овом региону у VIII веку. Присуство грчко-индијских и иранских елемената наводи да су много раније стваране мистериозне слике.

9. Гробље у оази

Археолози су 2007. године ископали тајно гробље старо 1.700 година поред Пута свиле. Гробље које је пронађено у оази Куча на северозападу Кине је изграђено од зидова на којима је изрезбарена митска стража са свих страна света: Азурни змај истока, Бели тигар запада, Црна корњача севера и Црвена птица југа. Није познато ко су били ти људи који су сахрањени поред Пута свиле.

Гроб је опљачкан и нису пронађени натписи који би открили идентитет покојника, а неки од гробова су и даље коришћени неколико пута. У њима је до десет људи сахрањено у великом броју комора. Куча је некада била најмногољуднија оаза у сливу реке Тарим и центар будистичке државе која је контролисала трговину дуж северног краја Пута свиле.

10. Гробница Горњег Мустанга

Након земљотреса је 2009. године пронађен низ гробница у Горњем Мустангу у Непалу, који је преписао историју Пута свиле. Тих десет гробница датира 400-650 године, а у једној од њих су пронашли тело у веома сложеној маски. Највећу пажњу је привукао текстил од свиле увежен из Кине и Индије.

С обзиром на то да нема доказа да се ту производила свила, експерти верују да је Пут свиле ишао много јужније него што се раније мислило. Сува клима и надморска висина од 4.000 метара су омогућили да се тканина очува. Регион Горњег Мустанга је некада био мали, али је био саставни део велике трговачке мреже.