Бугарски социјалисти посланичким колегама: Заборављате Стаљинградску битку и ослободиоце Аушвица

Народна скупштина Бугарске у среду је на предлог блока ГЕРБ СДС и коалиције Демократска Бугарска, период масовне глади и страдања украјинског народа на територији Совјетске Украјине 1932-1933. године прогласила за геноцид. Против су гласали само посланици „Препорода“ и један посланик „Бугарског успона“. Социјалисти нису учествовали у гласању.

Према речима посланице ГЕРБ-а, бивше министарке иностраних послова Катарине Захаријеве, наследници оних који су извршили овај злочин ниједном се нису извинили.

„Одлука о проглашењу 'Голодомора' у Украјини геноцидом је важна за саме грађане Бугарске“, сматра она.

Лидер „Препорода“ Костадин Костадинов изјавио је да је убиство милиона људи у СССР глађу ─ чињеница, али да је то последица класних сукоба, а не геноцида.

Његов колега Ивелин Пирванов упозорио је посланике да након декларације o геноциду Украјинаца, Бугарску чекају исте такве оптужбе од власти Северне Македоније.

Реч је о депортацији Јевреја у концентрационе логоре 1943. године који су се одигравали на територији данашње Северне Македоније, док је на власти била бугарска администрација. Према речима Пирванова, покушај изградње односа међу земљама на темељу прошлих догађаја води само поделама.

Шта су приоритетни задаци Парламента?

Борислав Гуцанов из Бугарске социјалистичке партије поставио је питање да ли разматрање о куповини друге партије Ф-16, слање оружја Украјини и питање „Голодомора“ спадају у приоритетне задатке које Парламент треба да разматра.

Он је подсетио да су посланици 1. фебруара одали почаст људима који су угњетавани током такозваног Народног суда организованог за суђење Бугарима, који су довели до умешаности Бугарске у Други светски рат на страни Немачке, Италије и Јапана (у Бугарској је 2011. године 1. фебруар проглашен Даном сећања на жртве комунизма).

Посланик је изразио огорченост што колеге, одајући почаст жртвама тих догађаја, заборављају на годишњицу пораза нацистичке Немачке у Стаљинградској бици, коју је назвао највећом битком у светској историји.

„Зашто заборављате да се веома близу места где се одиграла битка и где је земља још натопљена крвљу, данас поново шаљу тенкови и води се друга борба. И Бугарска је учествовала у предаји тог оружја (Бугарска, званично, није објављивала спискове послатог оружја, али је у новембру Министарство економије истакло да је реч о ватреном оружју и муницији). Зашто сте тако брзо заборавили на то?“, био је огорчен посланик.

Гуцанов је, такође, подсетио да колеге нису желеле да помену СССР на Дан сећања на жртве Холокауста, наглашавајући да је управо Црвена армија ушла у Аушвиц и ослободила заробљенике.

Поред Украјине, масовна глад забележена је на Северном Кавказу, Поволжју, Казахстану, јужним подручјима Централно-Црноземске области и Урала, као и у областима Западног Сибира.

Раније је Бугарска социјалистичка партија одала почаст сећању на жртве Холокауста, положивши цвеће на споменик Совјетској армији у Софији. Многе Бугаре је, међутим, разљутило то што се и у Софији и Европи прећуткује пресудна улога Црвене армије у ослобађању логора смрти Аушвиц.