Могу ли зграде у Србији да издрже јачи земљотрес – многе ће изненадити које куће су најсигурније

Колико је градња по прописима важна показао је пример града Ерзин у самом епицентру земљотреса у Турској који је остао неоштећен. Све легалне стамбене зграде у Србији и пословни објекти изграђени су по процедурама, пре свега са статичким прорачунима, озбиљних ризика ако дође до јачег земљотреса нема. Илегални објекти су нешто друго.

Ово за Спутњик каже др Драган Буђевац, професор Грађевинског факултета. Његова ужа научна област су металне конструкције, којима се бави четири деценије, а последње две управља и извођењем радова на бројним великим објектима у Србији и ван земље.

Не би требало паничити

После стравичне трагедије у Турској мало ко није помислио колики земљотрес његов дом може да издржи, професор Буђевац каже да не треба паничити, јер се приликом пројектовања такође прво помисли управо на то.

„Сваки објекат мора да има статички прорачун који је спроведен по најновијим сеизмичким прописима. Кад се то уради како треба, проблема не би требало да буде, макар не значајнијих“.

Међутим, питање је да ли ће извођач све урадити по пројекту и да ли ће надзор то да до краја контролише.

Рушевине након земљотреса у Турској

© Sputnik / Максим Дурнев

Људски фактор опаснији од земљотреса

Велики инвеститор неће себи дозволити пропуст, сигуран је наш саговорник, али шта је са мањима који раде на све стране, јер изградња станова је у Србији уносан посао, да ли их је све могуће контролисати?

„Нагледао сам се свега и свачега, али не можемо да пођемо одатле да ће људи зарад неког свог ситног интереса да улазе у такве ствари. Гледао сам на пример, данас дође надзор, бетонирање је сутра, приме арматуру, извођачи током ноћи изваде неке шипке да би уштедели, свега је било, свега има. Али имате обавезу да имате стручни надзор, тако се и зове, он мора да контролише извођача. Он контролише и квалитет материјала који се уграђује, у овом случају квалитет арматуре и бетона, то је његова законска обавеза“.

Буђевац додаје да стручни надзор својим потписом и лиценцом гарантује да је све изведено на начин како је пројектант предвидео. Српски закони и контролни механизми су добри, чак и пројектант има ревизију пројекта. Ревидент је независна институција која погледа пројекат и каже шта јесте или није добро.

Грешке могу да коштају

Грешке, које могу да коштају, не само у случају земљотреса, нису питање прописа и процедура, већ људског фактора.

„Та опасност увек постоји, али у највећем броју случајева млади инжењери, средња генерација поготово, заиста знају шта то значи. Ретко ко је спреман да ризикује, да прихвати нешто што није по прописима. У грађевинарству нема колективне одговорности, ко је потписао, тај је крив ако се нешто деси. То је пројектант, то је надзор или ревидент. Зна се како иде кривична одговорност, нема ту, неко је други крив. Крив је онај ко је потписао“, истиче овај професор емеритус.

Постављање арматуране мреже

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Србија без разорних земљотреса

Међутим, у Србији постоји чак два милиона нелегално изграђених објаката, углавном је реч о индивидуалној градњи.

„Ту је већ друга ситуација, ако немате овлашћеног извођача, него је то неки, што би рекли, локални дунђер, онда имате свега, али озбиљне зграде, вишеспратнице које раде озбиљни инвеститори, ту се заиста све ради како треба. Уосталом, сеизмичка зона у Србији није много висока, не треба да бринемо“, каже Буђевац.

Ову тврдњу за Спутњик је изнео и геолог Драган Миловановић, који каже да се тежиште потресања тла са Балкана преселило на исток и да се током смиривања тла у Турској тресемо зато што је овај простор некада био геолошки веома активан.

„У нашој зони, која обухвата појас од севера Грчке преко Србије, уз Саву до Бањалуке, преко Загреба до севера Италије, не треба очекивати разорне земљтресе, али свакако треба знати да смо на трусном подручју и о томе размишљати приликом градње“, каже Миловановић.

Он је као и колега са Грађевинског факултета сигуран да су легални објекти играђени по прописима уведеним након земљотреса у Скопљу 1963. безбедни.

„И старе и нове зграде углавном су пратиле законску регулативу, у то сам дубоко убеђен“.

Монтажне куће најсигурније

Када је реч о индивидуалној градњи, земљотрес у Краљеву показао је да и мањи могу имати велику разорну моћ. Пажњу јавности тада је привукла породица која је живела у монтажној кући, њихов дом није имао ни једну пукотину.

„Монтажне куће лакше износе и подносе земљотрес. Наравно, ту је мања висина, али саме по себи оне имају дилатацију, могућност растезања и дисања, оне су по мом мишљењу сигурније него већина зграда у којима се могу јавити и значајније пукотине. Монтажне куће су чак и стабилније“.

Велика трагедија у Турској и Сирији велика је опомена за све који граде. Челична арматура изузетно је важна, а контрола последњих месеци треба да буде појачана, јер се нестабилност тржишта, за коју тврде да је изазвана ратом у Украјини, одразила и на цену челика који се уграђује у зграде.

„Пре више од годину дана тона арматуре била је 450 долара, цена је расла и дошла до 1400 долара, па се вратила на 800. Челик је берзанска роба, цена прати ситуацију на тржишту, зато су и цене станова отишле у небо, са 2600 евра по квадрату на 3600. Учешће арматуре није тако велико, али друге ствари су отишле за 20, 30 одсто. У сваком случају, ко гради, на челику не треба да штеди“, истиче професор Буђевац.