Сва лица Београда с почетка прошлог века: Од беде Јатаган мале до раскоши Моста краља Александра

Како је изгледао Београд тридесетих година прошлога века, са својим калдрмама, трошним оградама, приземним кућама и луксузним вишеспратницама, колико је био раскошан његов моста краља Александра а колико мизерна његова сиротињска Јатаган мала – сазнајемо из јединствене књиге „Јеремија Станојевић – Фотографије“.

Оно што је Јеремија Станојевић забележио својим фотоапаратом драгоцено је сведочанство о свим променама које су се дешавале у архитектури, урбанизму, комуналној и саобраћајној инфраструктури, али и сведочанство о историји и духу једног града и времена.

Све брже урбанистичке промене

Једна од уредница ове књиге, музејска саветница у Музеју града Београда Ангелина Банковић за Спутњик каже да је Станојевићева страст и жеља да фотографише Београд била мотивисана и тиме што су урбанистичке промене које су почеле двадесетих година бивале све брже.

„Станојевићева кћерка је сведочила да се њен отац веома много интересовао за историју Београда уопште, а посебно његову топографију, због чега је годинама прикупљао разнолику документацију о томе. Сакупљао је гравире, планове, старе фотографије и разгледнице, бележио је казивања старих Београђана и обилазио терен на местима где су се зидале нове грађевине, да би сачувао трагове прошлости откопане при изради темеља. Као колекционара, Станојевића је занимао Београд и трансформације кроз које је град пролазио после трајног ослобођења од турске власти, па до Другог светског рата, а сам се потрудио да забележи оне које су се дешавала у његово време. Зато је чест случај да се приликом фотографисања у више наврата враћао на исту локацију, пратећи промене уличних застора, постављање трамвајских шина, рушење и подизање појединих објеката, међу којима је посебну пажњу посветио Мосту краља Александра, грађевинама из 19. века, зиданим у турско-балканском стилу, али и сиротињским насељима Београда, попут Јатаган мале“, објашњава Ангелина Банковић.

Модернизација је постала јасно видљива са великим пројектима, као што су изградња Mоста краља Александра (1930-1934), појава многих репрезентативних здања, регулисање улица у ширем центру града, нестанак зграда типичних за постoсмански период, али и све видљивији вертикални раст Београда.

Као образовани историчар Станојевић је могао да препозна важан период који ће одредити изглед града у будућности, додаје наша саговорница и подсећа да је Први светски рат имао велики утицај на изглед Београда и структуру његовог становништа:

„У рату су порушени значајни јавни објекти, болнице, мостови, железница и саобраћајнице, као и 25 посто стамбеног фонда, понегде и читави блокови. Број становника је током рата драстично умањен, на испод 50.000, али је до 1921, више него удвостручен и износио је 112.000 житеља. Структура становништва је значајно промењена. Из града чиновника, што је био пре рата, Београд се претворио у град радничке класе, а више од половине популације је спадало у сиромашне слојеве“.

Ускочка улица

© Фото : Спутњику уступио Музеј града Београда/Јеремија Станојевић

Генерални план за даљи развој и уређење града усвојен је тек 1923/1924. године, а ипак, изградња и уређење престонице само су делимично пратили његове идеје и поставке. Најважније реализације биле су реконструкције постојећих улица и формирање нових као и прилагођавања терена новоформираној уличној мрежи. Почетком 1920-их, од укупно 304 улице, њих 129 је било покривено земљом, 167 је имало потпуно или делимично постављену турску калдрму, а свега њих осам било је покривено савременијим материјалима, као што су дрвена или камена коцка, ливени и збијени асфалт.

Зетска улица

© Фото : Спутњику уступио Музеј града Београда/Јеремија Станојевић

Током двадесетих година подизане су приватне куће и објекти јавне намене, а оно што је одликовало архитектуру тог времена, према речима Ангелине Банковић, био је плурализам присутних стилова.

„О томе сведочи присуство академизма, затим различитих решења са примесама националних мотива или експрезионизма, монументална архитектура коју су са собом донели руски архитекти, посебно присутни у изградњи јавних објеката, све до модернизма који је постајао доминантнији током 1930-их година“, каже наша саговорница.

Шестојануарска диктатура, Бошко Токин и „Сеобе“

У години када је Станојевић започео фотографисање, Београд је обележио низ догађаја из политичког, друштвеног и културног живота: успостављeнa jе Шестојануарска диктатура, почело је емитовање програма Радио Београда, Црњански је објавио „Сеобе“, Бошко Токин је промовисао своју теорију филма, на првој изложби Београдског фото-клуба приказане су фотографије Анастаса Јовановића.

Станојевићеве фотографије, настале највероватније у периоду између 1929. и 1932. године на којима су детаљно забележене готово све градске улице, обилују атмосфером и приказују несвакидашњу слику Београда тридесетих година.

На њима су, пре свега, приказане фасаде, калдрмисане и асфалтиране површине, ограде, бандере, каблови, дрвеће, као и полусрушене и полуизграђене зграде, градилишта, скеле и очишћени плацеви. Међутим, на њима видимо и пролазнике и њихову гардеробу, предмете које носе, запрежна кола, аутомобиле, бицикле, аутобусе, камионе и мотоцикле, плакате, заставе, грбове, фирмописе и рекламе, занатске и трговачке радње, кафане...

Ресавска улица

© Фото : Спутњику уступио Музеј града Београда/Јеремија Станојевић

Сценографије градског живота

Те представе ухваћене на фотографијама изгледају као сценографије градског живота, примећује Михаило Васиљевић у књизи „Јеремија Станојевић – Фотографије“.

Тако на пример, на фотографији угла Скадарске улице и данашњег Булевара деспота Стефана виде се две жене, елегантно одевен мушкарац у другом плану који корача у правцу сенки два отворена прозора на зиду куће с десне стране, трагови нечистоћа на калдрми, више пута поправљана трошна дрвена ограда и троуглови кровова три скромне приземне куће, који отварају централни простор за недавно изграђену луксузну вишеспратницу у задњем плану. Видљиви су и многи мањи детаљи, попут лица жене без шешира, дасака на провизорно заштићеном крову једне од приземних кућа и отвореног прозора на последњем спрату вишеспратне зграде.

Мистична веза са градом

Непознато је колико је фотографија Станојевић успео да направи до априлског бомбардовања 1941. године, када је уништена његова архива негатива, чувана у згради Генералштаба.

Више од две хиљаде позитива у Музеју града Београда сачувани су захваљујући томе што их је Станојевић држао у својој кући, која у рату није оштећена.

Оно што је данас остало од овог фотографског опуса представља драгоцен приручник за боље разумевање историје Београда, али и културне историје Србије, Краљевине Југославије и Балкана.

Париска улица

© Фото : Спутњику уступио Музеј града Београда/Јеремија Станојевић

Као осведочени „књишки мољац“, потомак угледане породице која је с обзиром на родбинске везе са династијом Карађорђевић, била приморана да неко време након смрти кнеза Михаила Обреновића живи у иностранству, Станојевић је, самодисциплином успео да постане један од најобразованијих људи тога времена.

После завршене војне академије и неколико постављења у различитим градовима, вратио се у Београд, где је 1927. године постављен за класног старешину на Војној академији, а од 1931. за сталног војног професора, на предмету „Историја ратова од 1912. до 1918. године“, за који је припремио и уџбеник. Године 1938. је постао начелник Историјског одељења Главног ђенералштаба. Ту је радио до почетка Другог светског рата, који је провео у заробљеништву, а затим је пензионисан. Преминуо је у Београду 1950. године.

Станојевићев опус остаје у мистичној вези с градом који представља. Чак су поделили и заједничку судбину: један део ове јединствене фото повести нестао је у рушевинама, као и велики делом Београда. Ипак успео је да симболички сачува град коме, историјски гледано, прети вечна деструкција, како закључује Михаило Васиљевић у књизи „Јеремија Станојевић - Фотографије“ која ће бити представљена 23. фебруара, у 18 часова, у Конаку кнегиње Љубице.