Решеност за победу: Путиново обраћање сигнал Западу

Обраћање руског председника Владимира Путина Федералној скупштини важан је догађај који показује да је Русија намерна да победи у конфликту са Западом. На почетку специјалне операције утисак је био као да се само војска бави тиме, међутим, Путиново обраћање је сигнал да ће читаво друштво радити у корист победе и да од тога нема одустајања.

Овако обраћање руског председника Федералној скупштини, пред оба дома руског парламента (Думом и Саветом Федерације), коментарише Стеван Гајић, научни саветник у београдском Институту за европске студије и предавач на Московском државном институту за међународне односе (МГИМО).

Према Гајићевим речима, Путинов говор показује да се читаво руско друштво престројава и да је победа главни циљ коме ће убудуће све бити подређено.

Преговори о СТАРТ-у у оквиру преговора о новом светском поретку

Руски председник најавио је и да Русија обуставља учешће у Споразуму о стратешком офанзивном наоружању (СТАРТ). У рату нема договора, разговора и преговора док се он не оконча, каже генерал у пензији Божидар Форца, тако да ће трка у наоружању, коју је изласком из низа споразума о ограничењу наоружања почела Америка, бити настављена.

Према Форциним речима, наставак преговора о ограничењу стратешког наоружања биће могуће у будућности, али не по западним критеријумима, а основно питање, према његовим речима, гласи:

„Шта сада урадити да се, прво, оконча војни сукоб, а онда наставе преговори, договори, разговори око новог светског поретка“, тврди наш саговорник.

Одлука о обустављању учешћа у преговорима о ограничењу стратешког наоружања политичка је порука да је њихов наставак могућ у неком, за сада, далеком тренутку, сматра експерт за међународне односе Душан Пророковић.

„Проблем тог процеса је вишеструк и не тиче се само САД и Русије. Тиче се и Кине, која је постала трећа нуклеарна сила, која до сада није била ни предмет мониторинга, нити се на било који начин обавезивала на неширење нуклеарног оружја; проблем су и нуклеарни капацитети Француске и Велике Британије, што је Владимир Путин такође поменуо“, каже он.

Споразуме о неширењу нуклеарног наоружања требало би проширити, продубити тако да обухвате већи број партнера – то не могу бити само две највеће нуклеарне силе света, додаје он.

Када би Русија могла да се поново врати у преговоре, тешко је прогнозирати, јер да би споразум био постигнут, потребно је, како Пророковић каже, високо поверење између страна. Споразуми су обухватали међусобну контролу нуклеарног наоружања.

„Замислите ситуацију да амерички официри и научници задужени за нуклеарну безбедност долазе у објекте где је ускладиштено руско нуклеарно наоружање. Исто тако да руски официри иду у америчка складишта. У овом тренутку, то је апсолутно незамисливо“, констатује Пророковић.

Осим успостављања поверења на политичком нивоу, наш саговорник напомиње да би, као предуслове да преговори око споразума о нуклеарним наоружању буду обновљени требало да се оконча украјинска криза, као и да пре свега мора да буде потписан низ других споразума.

„Како да говоримо о том, веома сложеном споразуму, који се тичу глобалне безбедности, ако немамо ни оне елементарне, који се тичу економске сарадње. Русији се ових месеци плени имовина у иностранству. Њој чак ни имовина није гарантована, а треба да разговара о надзору и међусобној инспекцији нуклеарних капацитета“, категоричан је Пророковић.

Чак и ако би, као знак добре воље, некакви преговори почели, споразум би био потписан у далекој будућности, закључује он.

Путин се директно супротставља западној хегемонији

Кад је реч о решености Русије да победи, према речима Гајића, она се огледа и у томе што је руски председник цитирао једног од најзначајнијих руских државника са почетка Двадесетог века, Петра Столипина, руског националисту који се залагао за модернизацију државе, а страдао је у атентату 1911.године: „У питању одбране Русије, сви морамо да координирамо наше напоре, дужности и права како бисмо подржали једно историјско врховно право — право Русије да буде јака.“

„Столипина руски националисти сматрају звездом водиљом, а његову насилну смрт као нешто што је зауставило раст Русије и омогућило револуцију, односно грађански рат. Мислим да се ради о врло важном идеолошком сигналу, јер Путин је цитирао Столипинове речи да Русија има право да буде моћна ви да ће да заштити то право“, објашњава Гајић.

Овај Путинов цитат показује да се садашња политика кардинално разликује од принципа на којима је била успостављена руска владајућа партија Јединствена Русија. До сада, Русија је тражила део колача у западном систему у коме није равноправна, додаје Гајић.

„Ово је алтернатива и директно супротстављање хегемонији и неоколонијализму, што је Путин директно и рекао, а услов за то је да Русија буде моћна и у том смислу је и Столипинов цитат ту био важан“, наглашава Гајић.

Према Гајићевим речима, главна идеолошка порука Путина јесте да се Русија залаже за традиционалне вредности које деле све велике религије признате у Русији.

„Поново је истакао проблем „изузетности“ Запада и њихов расистички однос према остатку човечанства – и то да је дозвољено лагати и да се они сада хвале тиме да су лагали Русију. Јако је битно и то што је рекао да ће официри који су показали иницијативу, инвентивност и храброст бити ти који ће водити модернизацију војске и да ће они, са искуством у најсавременијем ратовању, водити модернизацију руске војске“, истиче Гајић.

Шта предвиђа СТАРТ

Група споразума СТАРТ су споразуми о смањивању оружаних система и ракета дугог домета, као и носача нуклеарних бојевих глава. Први у низу споразума СТАРТ потписан је 1991, а други две године касније. Међутим, СТАРТ ИИ никада није ступио на снагу, јер су односи две суперсиле заоштрени након америчке агресије на Југославију 1999. и Ирак 2003.године. Ипак, у међувремену је постигнут нови споразум познат као „Нови СТАРТ“, који је на снагу ступио 2011, којим су обе земље обавезале да смање своје нуклеарне бојеве главе на максимално 1.550 свака, а број носача ракета, на 800 комада по земљи.

Свака страна могла је да врши инспекције у другој земљи. Последње продужење споразума на још пет година Владимир Путин и Џозеф Бајден потписали су 2021.

Након што је бивши амерички председник Доналд Трамп 2019. иступио из споразума о Забрани коришћења копнених ракета средњег домета и 2020. раскинуо „Споразум о отвореном небу“, који је дозвољавао међусобне извиђачке летове као меру изградње поверења, „Нови СТАРТ“ био је једини преостали билатерални споразум о нуклеарном разоружању између САД и Русије.

Комплетно обраћање руског председника погледајте у видеу: