Кина одговорила на ратне добоше са Запада: Удар на НАТО „цркву“

Кинески мировни предлог од дванаест тачака за решење украјинске кризе одговор је ратним добошима који се лансирају са Запада. Кинески предлог инспирисан је жељом да се разговара и трага за миром, не само у Европи, већ и у целом свету.

Кина је предложила комплексну платформу која се не фокусира само на један проблем, коментарише кинески мировни предлог новинар и некадашњи дописник српских медија из Кине Милорад Денда. Према његовим речима, она је реална и тражи дубља размишљања о кризи, уважавање свих разлога која су до кризе довела и да се у једном разумнијем контексту траже решења.

Одговор на ратне добоше са Запада

Како наш саговорник објашњава, западни табор је, говором америчког председника Џозефа Бајдена и првим реаговањима на кинески мировни предлог, наговестио да није на трагу онога што Кина жели да саопшти свету – да се мора трагати за миром, а не за ратом.

„Читајући овај предлог, присетио сам се сјајне оцене једног данског публицисте, који је карактеришући садашње стање на Западу рекао да то што се догађа у САД, ЕУ и НАТО-у јесте милитаризација и милитаризам, а том свету је НАТО постао црква. Такав један оквир, такво једно размишљање, такав један ментални састав треба настојати да се разбије, разводни мировним предлозима и саопштавањима да само трагање за миром можемо доћи до задовољавајућих решења. И ја тако и разумем овај кинески папир“, каже Денда.

Реакција НАТО на предлог из Пекинга стигла је промптно – генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг рекао је да Алијанса нема поверења у Кину јер није осудила специјалну војну операцију руске војске. Из Пекинга је такође веома брзо стигла кинеска реакција – портпарол кинеског Министарства спољних послова Ван Бенбин одговорио је да они који тај план критикују настоје да „оцрне Кину“.

Алијанса тешко мења ратнохушкачки став

Северноатлантска алијанса ће, према Дендиним речима, тешко променити мишљење, упркос недавној европској турнеји највишег кинеског дипломате Венг Јиа.

„Кина има принципијелан избалансиран став. Она јасно указује да нема наметања воље, нема ширења НАТО-а, довођења трупа на границе Русије, а онда прича о миру. Видећемо каква ће даља реаговања бити, али по првим реаговањима види се да страни која инсистира на рату не одговара разговор о миру“, категоричан је Денда.

Опасност од ширења рата постоји и у Азији

Пекинг је мировну иницијативу наговештавао већ двадесетак дана, а сама иницијатива је разрада ставова које је Пекинг саопштавао годину дана, управо инспирисан жељом да се свет окрене разговору о миру, а не о рату, додаје Денда.

„Кинези у својим коментарима наговештавају да ово што се данас ради у Европи и што је „хладноратовски менталитет“, и што је наметање воље једног хегемона, да исто то настоје да ураде и на Далеком истоку, пре свега помињући ситуацију у Јужном кинеском мору и око Тајвана. Дакле, опасности од ширења рата и ратних сукоба за Кинезе је стварна опасност у непосредном суседству“, истиче он.

Кинеско полазиште је да се не сврстава у табор осуде Русије, што је жеља Американаца, већ настоји да укаже на сву сложеност ситуације у Европи, на грешке које су НАТО и САД направиле од припремања кризе. Денда подсећа да НАТО није одустајао од ширења на исток, да је у Украјини организована обојена револуција, као и да није прихватао Русију као равноправног партнера у изградњи европске безбедности.

„Све су то елементи које Кинези наводе као тачке и елементе који су водили ка распламсавању сукоба. Кина настоји да се у свеобухватном и реалном сагледавању ситуације пронађу путеви до решења, а не ратним бубњевима и изјавама да ће се ратовати докле год буде потребно“, оцењује Денда.

Против ширења војних блокова

Кинески мировни предлог састоји се од тачака у којима се позива на очување суверенитета свих држава, напуштање „хладноратовског менталитета“ и истиче важност регионалне безбедности коју није могуће осигурати на рачун ширења војних блокова.

Пекинг наводи да није сагласан са применом једностраних санкција у контексту украјинске кризе будући да такве рестрикције не доприносе решавању кризе већ само продубљује актуелне проблеме. Такође, позива се на решавање хуманитарне кризе, размену ратних затвореника и спровођење Споразума о житу. У документу, Кина је изразила је изразила потребу да се обуставе сви оружани напади на нуклеарне објекте и изразила став о недопустивости примене нуклеарног наоружања или оружја за масовно уништење.

На крају, Кина је позвала на осигурање производне стабилности и обуставу политизације светског економског система, а изразила је и спремност да одигра конструктивну улогу у послератној обнови зоне конфликта.