Научници открили: Језгро Земље личи на руску „бабушку“

Научници Аустралијског националног универзитета су проучавањем унутрашњости Земље, заснованим на понашању сеизмичких таласа насталих од великих земљотреса, открили да унутар језгра наше планете постоји структура у облику кугле од гвожђа и никла, пречника око 1.350 километара, преноси „Ројтерс“.

Пречник Земље је око 12.750 километара, а унутрашња структура планете, како се сматрало, има четири слоја: споља је каменита кора, затим плашт, спољно језгро од магме и чврсто унутрашње језгро.

Ово унутрашње језгро, пречника око 2.440 километара је откривено 1930-их година, такође на основу сеизмичких таласа. Међутим, већ почетком 2000-их година, научници су приметили да се у њему крије још један део, одвојен од осталих, а који личи на руску лутку „матрјошку“ (у Србији позната као „бабушка“), пише лист.

Научници су у истраживању, које је објављено у часопису „Натур комуникејшн“, одредили димензије скривеног језгра.

„Анализирали смо дигиталне снимке кретања тла, познате као сеизмограми, од свих великих земљотреса у протеклој деценији. Наше истраживање је било могуће захваљујући великом ширењу глобалних сеизмичких мрежа, посебно густих мрежа у континенталном делу САД-а, на полуострву Аљаска и широм света“, рекао је сеизмолог Тхан Сон Фам из Аустралијског националног универзитета.

Спољни омот и недавно потврђена унутрашња сфера језгра су од чврсте легуре гвожђа и никла, а невероватан притисак у центру Земље га претвара у чврсто стање.

„Када бисмо на неки начин могли да демонтирамо земљу, тако што бисмо склонили њен плашт и течно спољно језгро, унутрашње језгро би сијало као звезда. Његова температура се процењује на око 5.500-6.000 степени Целзијуса, што је слично температури на површини Сунца“, рекао је геофизичар Аустралијског националног универзитета Хрвоје Зкалчик.

Унутрашње језгро се полако повећава на рачун учвршћивања растопљених материјала спољног језгра, јер се Земља постепено хлади, додао је Фам.

„Скривена топлота која настаје очвршћавањем унутрашњег језгра Земље изазива конвекцију у течном спољном језгру, стварајући геомагнетно поље Земље“, појаснио је научник.

Раније су научници Пекиншког универзитета И Јан и Сјаодун Сун објавили истраживање да је унутрашње језгро Земље постало успореније и вероватно је променило смер ротације, што је довело до промене дужине дана за део милисекунде током године.

Анализирали су криву сеизмичких таласа који су настали због земљотреса, почевши од 1960-их година и открили да се у периоду 2009-2020. године ротација унутрашњег језгра зауставила и можда променила смер. Аутори наводе да се резултати њихових истраживања поклапају са променама у магнетном пољу Земље и током дана. То сведочи о динамичкој интеракцији међу слојевима Земље од најдубљих до површине, закључује се у научном раду.