Од Ђавола до Ђавола – све је отишло дођавола

Пре 40 месеци на стадиону Партизана тражила се карта више за утакмицу трећег кола Лиге Европе против славног Манчестер јунајтеда. Нису се најпопуларнији Ђаволи наиграли фудбала против црно-белих, иако су победили. Деловало је тада да Партизан може много. Данас – не може ништа.

Октобарске вечери 2019. године готово 30.000 навијача на стадиону некада званом ЈНА гледало је како Сејдуба Сума шаље „по бурек“ тада најскупљег дефанзивца свих времена Харија Мегвајера, видело је и чак 14 удараца на гол Серхија Ромера, али није могло да се радује – погодак Антонија Марсијала из пенала је донео победу гостима.

Осим тога, није било превише разлога за тугу међу црно-белима, остављен је бриљантан утисак против једног од највећих клубова фудбалског спорта и чинило се да тренер Саво Милошевић зна формулу како да Партизан учини конкурентним у европским оквирима.

Нажалост само се чинило – сада већ чувено шутирање микрофона у Новом Саду против Војводине натерало је човека који је показао тренерски потенцијал и визију да се окане посла и напусти брлог српског фудбала, остављајући свој Партизан на милост и немилост разноразнима.

Ако се може рећи да је Александар Станојевић размонтирао Милошевићеву екипу, да се Илија Столица показао као недорастао задатку, шта тек рећи за Гордана Петрића коме је управа дозволила да има својеврсни отказни рок – да води екипу после дебакла од Шерифа у Лиги конференција и поведе га у нови круг пакла, у утакмици против још једних Ђавола.

Имају црвене дресове, имају и исти надимак, али се не може рећи да играчи Радничког из Крагујевца имају репутацију и снагу колега из Манчестера – не може се у реалним околностима, али када је у питању Партизан, већ се одавно показало да је све могуће.

Није Раднички победио у Хумској, али је бод (1:1) за њега велик као кућа, док је Партизану то још један ексер у ковчег који, како ствари стоје, тешко да ће имати ко да отвори и освежи замрлог великана.

За разлику од утакмице од пре 40 месеци, ова последња, играна у незапамћеном термину (понедељак од 14.00), угостила је можда тек коју стотину озбиљних ентузијаста којима је црно-бела боја на срцу, што још једном говори о дубини пакла у ком је заробљен један од два највећа српска клуба.

Премештање те утакмице са недеље на понедељак је са понедељка на уторак одложило и седницу Управног одбора ФК Партизан на којој би требало да буду донете некакве одлуке – какве год оне биле није извесно да ће се у блиској будућности наћи неки Били који ће успети да ископа црно-беле из свог дубоког гроба.

Покушаће то Игор Дуљај, легендарни дефанзивни везиста и помоћни тренер Милошевићу у времену када се Партизан тукао са великанима попут Манчестера, али би било неозбиљно веровати да чак и радилица какав је он може да направи чудо у Хумској.

Јер је све већ отишло дођавола.

► Погледајте емисију Миљанов корнер.