https://sputnikportal.rs/20230228/i-malro-znao-da-su-ovde-kultura-i-sloboda-jedno-narodna-biblioteka-srbije-obelezila-191-rodjendan-dejana-vukovic-1151635914.html
И Малро знао да су овде култура и слобода једно: Народна библиотека Србије обележила 191. рођендан
И Малро знао да су овде култура и слобода једно: Народна библиотека Србије обележила 191. рођендан
Sputnik Србија
„Када је наша библиотека саграђена, 1973, легендарни министар културе Француске, Андре Малро, поклонио нам је рукопис своје књиге о Пикасу посветивши га... 28.02.2023, Sputnik Србија
2023-02-28T16:21+0100
2023-02-28T16:21+0100
2023-02-28T16:21+0100
култура
култура
народна библиотека
владимир пиштало
душан ковачевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/09/1c/1130222492_0:302:3072:2030_1920x0_80_0_0_179303cf4548495de192e2f3343a7d1c.jpg
У најзначајнијем националном здању књига, на свечаности у Народној библиотеци, поред управника, говорила је и министарка културе Маја Гојковић. Она је истакла значај улоге НБС и њених многобројних активности, у првом реду оних на плану дигитализације.Уручена награда „Јанко Шафарик“Академик и писац Душан Ковачевић присутнима је, уместо говора, причитао причу из рукописа чији су јунаци писци, књиге, библиотеке...На свечаности у НБС уручена је национална награда „Јанко Шафарик“ за допринос развоју библиотечко-информативне делатности. Ово престижно признање припало је Ивани Николић, начелници Одељења селективне набавке у НБС.Обележавању 191. године рада једне од најзначајнијих српских институција културе присуствовали су и председник САНУ Владимир Костић, саветник за културу председника Србије Дејан Савић, писци и песници, челни људи угледних издавачких кућа, представници библиотека из унутрашњости, као и инострани гости.Подсетивши на све што је до сада библиотека учинила, Пиштало је посебно истакао оснивање Међународног центра књиге који се бави промоцијом српске литературе у свету.Обновити баштину на Косанчићевом венцуКао један од најважнијих циљева управник је навео изградњу депоа, али и јачање веза са сличним националним установама у иностранству, попут Националне библиотеке Израела са којима је започета израда дигитализованих копија публикација које се односе на јеврејску периодику објављену у Србији. Управник је открио и да је све спремно за потписивање протокола о сарадњи са Кинеским културним центром као и са Академијом Галилеана, а на крајује све присутне подсетио на уверење да традиција значи преношење пламена, а не обожавање пепела:„За нас спаљена библиотека на Косанчићевом венцу није пепео. Кад год поменем да ће библиотека на Косанчићевом венцу, после 80 година, поново изградити у истом облику, као Меморијални центар, очи Београђана засијају. Никад нисам срео никога, писца, новинара, академика, библиотекара ко је равнодушан према обнови наше баштине на месту највећег културцида у Другом светском рату“.
https://sputnikportal.rs/20221207/staze-kojima-se-redje-ide-izlozba-posvecena-jeleni-dimitrijevic-isidori-i-desanki-1147490302.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Дејана Вуковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Дејана Вуковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Дејана Вуковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
култура, народна библиотека, владимир пиштало, душан ковачевић
култура, народна библиотека, владимир пиштало, душан ковачевић
И Малро знао да су овде култура и слобода једно: Народна библиотека Србије обележила 191. рођендан
„Када је наша библиотека саграђена, 1973, легендарни министар културе Француске, Андре Малро, поклонио нам је рукопис своје књиге о Пикасу посветивши га `народу за кога су култура и слобода једно`. Ту Малроову изјаву поставили смо на улазу библиотеке, рекао је обележавајући 191. рођендан Народне библиотеке Србије њен управник Владимир Пиштало.
У најзначајнијем националном здању књига, на свечаности у Народној библиотеци, поред управника, говорила је и министарка културе Маја Гојковић. Она је истакла значај улоге НБС и њених многобројних активности, у првом реду оних на плану дигитализације.
Уручена награда „Јанко Шафарик“
Академик и писац Душан Ковачевић присутнима је, уместо говора, причитао причу из рукописа чији су јунаци писци, књиге, библиотеке...
На свечаности у НБС уручена је национална награда „Јанко Шафарик“ за допринос развоју библиотечко-информативне делатности. Ово престижно признање припало је Ивани Николић, начелници Одељења селективне набавке у НБС.
Обележавању 191. године рада једне од најзначајнијих српских институција културе присуствовали су и председник САНУ Владимир Костић, саветник за културу председника Србије Дејан Савић, писци и песници, челни људи угледних издавачких кућа, представници библиотека из унутрашњости, као и инострани гости.
Подсетивши на све што је до сада библиотека учинила, Пиштало је посебно истакао оснивање Међународног центра књиге који се бави промоцијом српске литературе у свету.
Обновити баштину на Косанчићевом венцу
Као један од најважнијих циљева управник је навео изградњу депоа, али и јачање веза са сличним националним установама у иностранству, попут Националне библиотеке Израела са којима је започета израда дигитализованих копија публикација које се односе на јеврејску периодику објављену у Србији. Управник је открио и да је све спремно за потписивање протокола о сарадњи са Кинеским културним центром као и са Академијом Галилеана, а на крајује све присутне подсетио на уверење да традиција значи преношење пламена, а не обожавање пепела:
„За нас спаљена библиотека на Косанчићевом венцу није пепео. Кад год поменем да ће библиотека на Косанчићевом венцу, после 80 година, поново изградити у истом облику, као Меморијални центар, очи Београђана засијају. Никад нисам срео никога, писца, новинара, академика, библиотекара ко је равнодушан према обнови наше баштине на месту највећег културцида у Другом светском рату“.
