Европска унија не може да се ослободи зависности од руског нуклеарног горива

Европска унија не може да одустане од нуклеарног горива из Русије, без обзира на убрзано смањење испорука руских енергената. Забрана увоза руског нуклеарног горива није могла да буду уведена, јер у низу европских земаља постоје електране које раде само уз помоћ њега, а за проналажење замене потребно је седам до десет година, пише „Политико“.

Годину дана после почетка украјинског сукоба Европа покушава да се ослободи зависности од руског угља, гаса и нафте, али када је реч о атомској енергији ствари стоје другачије. Према подацима Међународне енергетске агенције, економске санкције ЕУ за руски угаљ и нафту заувек су промениле трговину и знатно погоршале положај Москве. Увоз угља је пао на нулу, а увоз руске нафте преко мора је проглашен нелегалним, наводи „Политико“.

Што се тиче атомске енергије, ситуација је, како истиче лист, много сложенија за ЕУ – како из историјских, тако и из практичних разлога.

Након „Хладног рата“ конкуренција у глобалном нуклеарном сектору је атрофирала, а реактори совјетске производње у ЕУ су и даље били повезани с горивом из Русије које је било произведено по наруџбини. Захваљујући томе Москва је постала кључни играч у тој области.

Према наводима Агенције за снабдевање ЕУ нуклеарним материјалима, 2021. године руски државни атомски гигант „Росатом“ је испоручио за европске реакторе 20 одсто природног уранијума, а омогућио је и услуге конверзије и обогаћивања уранијума, пише „Политико“.

Према истраживању британског Краљевског института РУСИ, прошле године је цена увоза нуклеарних технологија и горива из Русије у целом свету премашила милијарду долара. Према подацима експерата тог института, међу европским државама је забележено смањење увоза руског нуклеарног горива у Бугарској и Чешкој, али се примећује раст увоза у Словачкој, Мађарској и Финској.

Иако испоруке уранијума из Русије могу бити замењене увозом из других држава за годину дана, европске електране с нуклеарним реакторима руске производње раде само на гориво које се производи у Русији. Према подацима експерата, данас у ЕУ ради 18 таквих нуклеарних електрана.

Према наводима листа, питање санкција против руског нуклеарног сектора било је скинуто с дневног реда још и пре него што је почело његово разматрање. Најватренији противник те идеје била је Мађарска, која заједно са Словачком, Бугарском, Финском и Чешком, има реакторе руске производње, за које нема алтернативног горива.

„Политико“ наглашава да је за замену „Росатома“ када је реч о услугама конверзије и обогаћивања уранијума потребно седам до десет година, и то уколико се знатно инвестира у тај сектор.

Истовремено, Финска је прошле године одустала од пројекта изградње нуклеарне електране руске производње на својој западној обали, због чега је „Росатом“ поднео судску тужбу.

Раније овог месеца у експлоатацију је уведен нови словачки реактор „Моховце 3“ совјетске конструкције, који ће Русија снабдевати горивом најмање до 2026. године. Истовремено, Мађарска је продубила везе с Русијом, одобривши прошлог лета изградњу још два реактора у својој атомској централи у Пакшу, која је учвршћена споразумом о дугорочном кредиту од 10 милијарди евра, наводи „Политико“.