Јелени Сагалович из Москве награда Српског ПЕН центра за најбољег преводиоца српске књижевности

Јелена В. Сагалович из Москве добитница је награде Српског ПЕН центра за најбољег преводиоца српске књижевности у 2022. години.

Управни одбор Српског ПЕН центра одлучио је да награду додели Јелени Сагалович због, како је наведено у саопштењу, посвећеног и истрајног рада у протеклој деценији на превођењу дела савремених српских писаца.

Јелена В. Сагалович је на руски језик превела дела Милоша Црњанског, Данила Киша, Светлане Велмар-Јанковић, Виде Огњеновић, Михајла Пантића, Иване Димић, Ласла Блашковића и других.

У угледним књижевним часописима објавила је преводе прича и есеја великог броја српских писаца од половине 20. века до данас.

Превела и неколико књига из области историографије, архивистике и лингвистике са српског на руски језик.

Као уредница издавачке куће „Рудомино“ из Москве, Јелена В. Сагалович је приредила књиге неколико савемених српских писаца, као и једну антологију превода савремене српске књижевности.

Посвећена Црњанском, Кишу, Пантићу и Блашковићу

Посебно је била посвећена превођењу књига Милоша Црњанског и Данила Киша, те су у њеном преводу објављени „Дневник о Чарнојевићу“ Милоша Црњанског и три књиге Данила Киша – романи „Башта, пепео“ и „Пешчаник“ и књига новела „Гробница за Бориса Давидовича“.

Од савремених писаца највише је преводила књиге Михајла Пантића и Ласла Блашковића – радила је на преводу двеју књига изабраних прича Михајла Пантића („Старомодни начун удварања“ и „Шта сам ја себи“) и превела два романа Ласла Блашковића („Мадонин накит“, објављен у руском издању едиције „100 словенских романа“, и „Мртва природа са сатом“).

Награда Српског ПЕН центра за најбољег преводиоца српске књижевности додељује се од 1965. године.