Промене на Светој Гори: Све посете Хиландару попуњене до краја године – молитва на првом месту

Сви термини за посете Хиландару попуњени су до краја 2023. Због ограничења за посете Светој Гори, манастири могу да приме до 10 поклоника дневно. Директор Задужбине Хиландара у Београду Миливој Ранђић нада се да ће људи имати разумевање за ову одлуку. Он за Спутњик открива и када ће бити завршени радови на обнови манастира након пожара.

Одлуку о мањем броју посетилаца овог светог места прописала је Свештена општина Свете Горе, па су проблем да се поклоне задужбини Немањића имали и они који су се за посету пријавили крајем прошле године.

Монаси, којих је све више, управо зато не могу да брину о већем броју гостију, јер гости ремете њихов основни циљ, молитву, али и рад.

„На целој Светој Гори, још пре короне, било је доста дискусије због превеликог броја гостију и оптерећења које су манастири у том смислу имали, тако да је заједничка одлука Свете Горе да се број поклоника редукује. Ту је свакако поред Хиландара најоптерећенији руски манастир Ватопед, који је предњачио по броју пријема“, каже Ранђић.

Због честих посета све више ходочасника, али и других гостију, станари древног манастира били су принуђени на промене монашког поретка и живота. Ремећен је и сам боравак у манастирској цркви.

„Ако сама братија не може да присуствује богослужењу, зато што је она препуна поклоника, ту онда више нема оног смисла кога треба да има. Мора се просто имати разумевање, светогорски манастири су пре свега створени да би били духовне оазе у којима се васпитава монаштво, њихова перцепција односа са светом је пре свега, молимо се за свет, молимо се за свој род. Они живе у молитви, то је циљ њиховог живота“, подсећа Ранђић.

Хиландар — игра сенки на северном зиду Великог конака

© Фото : Задужбина светог манастира Хиландара

Он додаје да за оне који желе да се поклоне у светогорском манастиру, док чекају свој ред, увек постоји и могућност да неко одустне. Задужбина, иначе, не разматра молбе, већ само братство, а ако неко мора на Свету Гору из службених разлога, то јесте посао Задужбине у Београду.

Наш саговорник додаје да треба узети у обзир да међу гостима има и родбине монаха који желе да виде своје најмилије, а тренутно их у Хиландару борави више од 50, плус седам искушеника.

Завршетак обнове до краја 2024.

Нова Комисија за Хиландар, и његову обнову, први пут се састала у Београду у понедељак, формирана је у складу са новим, пре две године донетим Законом о очувању културног и историјског наслеђа Хиладнара. Ово тело постојало је и раније, али је радило по уредби владе из 2004. године.

„Сада је Комисија углавном сачињена од стручњака из области које се баве заштитом наслеђа, представника манастира, Задужбине, и представника Српске православне цркве“, открива Ранђић.

Он додаје да је план да све што је изгорело буде обновљено до краја следеће године, по посебном плану који је усвојен 2021. године и пратио је доношење важног Закона који би требало да обезбеди трајно старање државе о манастиру.

„То подразумева три крупна извођачка пројекта, то су Игуменарија са два параклиса, Дохија и западни бедемски зид. Он је посебна структура чија је рестаурација неопходна, јер то је простор који повезује све објекта у југозападном и западном делу. Ту су били основни узроци пожара, због темеља који нису били стабилни. Та три објекта морамо да завршимо до краја 2024. године“.

Игуменарија најоштећенија у пожару

© Фото : Фотографију уступио Драгомир Кривокућа

На Игуменарији и Дохији већ теку радови, процена је да ће до краја ове године Дохија бити завршена, већ споља изгледа као објекат који је реновиран. На Игуменарији су рађена и археолошка истраживања, јер је једном већ горела, у 18. веку.

Хиландар ће добити соларну електрану

Прошле године држава Србија за обнову је издвојила више од 194 милиона динара, 110 је отишло на Игуменарију и Дохију, а 10 потрошено на хиландарски енергетски систем, јер Света Гора није повезана на електро мрежу.

Ранђић каже да је струја мање потребна монаштву, потребнија је културно историјском благу које се чува у ризницама, посебним коморама које обзезбеђују поједине артефакте.

„Струја је постала огроман приоритет, односно изградња соларне електране, с обзиром на време и кризу у којој живимо, озбиљне недостатке енергената и изузетно високе цене. Светогорски манастири имају право на нешто ниже цене, управо зато што су на агрегатима, али постоје квоте везане за ослобађање од царине и пореза, оне се нису помериле, а цене су скочиле“, каже Ранђић и додаје да су прошле године урађене су две трафо станице, ове године ће бити завршене још три, а требало би и да буде готова сама соларна електрана.

Задужбина у фонду за онову тренутно има 100 милиона динара, а очекује да ће овогодишње издвајање државе бити око 80 милиона. То су значајно више суме него пре усвајања Закона који штити Хиландар. Прилози верника да се Светој српској царској лаври врати сјај и сачува највреднији бисер наше историје, увек су добродошли.

Хиландар — молитва која без престанка траје дуже од 800 година

© Фото : Задужбина светог манастира Хиландара