Ране и даље крваре: Ирачки војни званичник о америчким злочинима током инвазије на Ирак

Америка је ковала планове за уништавање Ирака деценијама пре пада Багдада. Данас, 20 година након америчке окупације Ирака ране и даље крваре – Американци су уништили све темеље државности у тој земљи.

О тој рани која је оставила неизбрисив траг у сећању сваког Ирачанина, било да је војник или обичан грађанин, Спутњик је разговарао са бригадним генералом Ајадом ел Туфаном, командантом седме бригаде пограничних снага ирачке војске. Његов задатак је био да осигурава безбедност на делу границе у дужини од 574 километра – од ирачко-јорданске границе до средине ирачко-саудијске границе. На том делу била су распоређена 22 гранична прелаза – они су били најопаснија места сукоба са америчким снагама пре њиховог уласка у Багдад. Туфан је био сведок америчких злочина током окупације.

Да ли сте очекивали копнену операцију америчке војске у Ираку након вишегодишње блокаде и исцрпљивања војске у позадини активног ширења дезинформација о томе да земља поседује оружје за масовно уништење?

– Било би погрешно и кратковидо веровати да је амерички рат у Ираку почео 17. марта 2003. и да се завршио 9. априла. У ствари, почео је 2. августа 1990. године када је ирачка војска ушла у Кувајт. То је претходило свим трагедијама које је преживела након одласка из суседне земље.

Током читавог периода након операције у Кувајту била је на снази веома жестока блокада. Од тога је прва страдала ирачка војска – и у погледу обуке кадрова и у погледу извођења вежби.

Шта мислите о аргументима и разлозима Америке за улазак у рат против Ирака?

– Време је показало да су сви изговори за покретање рата измишљени. И овде бих цитирао америчког државног секретара Колина Пауела који је махао епруветом током седнице Савета безбедности УН. Он је рекао да је тај тренутак означио крај његове политичке и војне каријере и да је то била најтужнија одлука коју је донео у свом животу. Међутим, упркос тврдњама да су погрешили, то се не може сматрати спонтаним. САД су планирале уништење Ирака.

С обзиром да сте били један од команданата ирачке војске, како је текла ваша припрема за рат и шта се дешавало након почетка америчке копнене операције?

– Постоји тренутак о којем говорим први пут – 17. марта 2003. у два ујутру, два или три сата пре него што су Американци бомбардовали Багдад, два америчка хеликоптера су полетела из базе Рувајшид у Јордану и два из војне базе у региону Арар у Саудијској Арабији. Уништили су све истурене пунктове где су се налазили припадници седме бригаде којом сам ја командовао.

Били смо принуђени да повучемо преостале снаге. Тада смо са уништених истурених пунктова пратили америчке извиђачке операције на јорданском и саудијском фронту. Раније је та авијација деловала на одређеној удаљености на саудијској и јорданској територији. Знали смо да се амерички носачи авиона нису кретали у том подручју осим у случају важних стратешких мисија. Пратили смо њихово кретање и схватили да је рат неизбежан.

Шта се догодило док су се Американци припремали за улазак у Багдад?

– Америчке окупационе снаге су користиле прекомерну силу, користећи средње и тешко наоружање у близини стамбених насеља што представља кршење Женевских конвенција које то забрањују у време рата.

Користили су све врсте оружја против цивила како би утицали на њих и натерали их да престану да подржавају ирачку војску која се бори. Дакле, њихова бомбардовања нису била усмерена само на војне објекте, већ и на градове. Уосталом, Американци су извршавали масовна убиства у Ираку и пре 2003. године.

Међу њима је и такозвани масакр на „ауто-путу смрти“, када се ирачка војска повлачила из Кувајта уз посредовање Русије и под контролом УН. То је довело до смрти хиљада људи и уништења десетина хиљада комада војне технике. Приликом ваздушних напада није прављена никаква разлика између војника и цивила, а у то време су почињени и многи други злочини, посебно у јужним и централним провинцијама које су Американци највише бомбардовали.

Шта се дешавало у првим сатима након што су се америчке трупе приближиле Багдаду?

– До тада је већина ирачке војске била пребачена у суседна подручја. Имали смо неколико планова деловања у случају било каквог развоја ситуације.

Важан фактор који је давао предност Американцима била је велика разлика у наоружању. Нису успели да се пробију кроз сектор Ум Каср, али су успели да уђу у пустињу у области Насирије и Самаве, све док нису стигли до предграђа Наџафа. Затим су стигли до пустиње Кербела, а одатле до Мусаиба и Багдада.

Нисмо имали ни најједноставније системе ПВО у поређењу са значајном ваздушном надмоћи САД. Поштено је рећи да је трагедија блокаде негативно утицала на ирачку војску у смислу недостатка наоружања. Међутим, упорност коју је наша војска показала од 17. марта до 9. априла постала је симбол издржљивости ирачког војника који је бранио своју земљу.

Да ли су Ирачани дочекивали Американце цвећем, како је то покушао да представи Џорџ В. Буш?

– Све те гласине нису имале никакве везе са стварношћу и шириле су се само да би се сломио дух ирачког народа и војске.

Окупатори су нам одузели достојанство и суверенитет, одузели су животе хиљадама Ирачана и још увек чине зверства. Њиховим злочинима и издаји нема краја.

То се није односило само на америчке Оружане снаге, него и на приватне војне компаније које су без разлога вршиле рације и убијале цивиле. Колико је извршено масовних убистава у самом срцу Багдада? Зверства Америке у Ираку су срамотна. То смо видели 1991. када су бомбардовали склониште Амирија. Сви њихови злочини потврђују да су они – војска заснована на кршењу људских права и сталном понижавању слабих.

Да ли сте имали унапред припремљен план за одбрану Багдада?

– Да, али план одбране Багдада је био ограничен. О њему се мало знало, па су Американци по доласку на аеродром брзо ушли у Багдад, а одатле у владин комплекс.

Знамо да многе јединице које су биле присутне у Анбару, Салах ел Дину и Киркуку нису учествовале у борбама. Након што су америчке снаге ушле у седиште владе они су положили оружје јер више није имало смисла да се боре.

Који су најтежи злочини против човечности које су починиле америчке окупационе снаге након доласка у Багдад?

– Можда један од најбруталнијих злочина које су починиле америчке трупе догодио се приликом борби за аеродром у Багдаду. Ирачани су тамо организовали велику заседу након што су стигле информације да 12 америчких хеликоптера „чинук“ са војницима стиже у ваздушну луку.

Чим су слетели ирачка војска је употребила снажан електрични набој услед чега је изгорело 11 америчких хеликоптера заједно са војницима, а само је један успео да побегне из замке.

Током друге битке на аеродрому ирачки војници су успели да заробе велики број војника и да убију више од њих 200.

Тада су Американци прибегли употреби хемијског оружја које је буквално топило људско месо. Својим сам очима видео много угљенисаних скелета. Подручје где су се водиле борбе касније је претворено у зону која је била затворена за све Ирачане.

Пет година касније америчке трупе расписале су тендере за довожење грунта изван града на то место. У том подручју је замењено тло на дубини од пет до 10 метара како би сакрили све трагове злочина који су почињени уз употребу хемијског оружја.