Кад нормалан човек види оптужницу против Путина пита се – ко је овде луд

Оптужница против председника Русије Владимира Путина представља сумрак међународног кривичног права, оцењено је на округлом столу „Међународно-правни аспекти одлуке међународног кривичног суда у Хагу за покретање поступка против председника Руске Федерације Владимира Владимировича Путина“, одржаном у Руском дому.

Претпретресно веће Међународног кривичног суда у Хагу, чију надлежност Русија не признаје, издало је 17. марта „налоге за хапшење“ председника Русије Владимира Путина и дечјег омбудсмана Марије Лавов-Белове.

Притисак на земље које подржавају Русију

Председник Центра за обнову међународног права, адвокат Горан Петронијевић оценио је да је налог за хапшење Путина још једна од огромних злоупотреба тог суда. То је дискредитовало међународни кривични суд и његове одлуке и зато присуствујемо извртању наглавачке правила, а ово што се дешава није притисак на Русију него на земље које је подржавају.

Горан Петронијевић

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Он је подсетио да је заштита и измештање цивила из зоне борбених дејстава обавеза по међународном ратном праву. Готово три милиона избеглица из Украјине данас је на територији Руске Федерације, о чему Запад не говори јер га занимају само избеглице које су отишле на Запад.

„С обзиром да на Запад долази само део становништва који је на делу западне или северозападне Украјине и није закачен ратним сукобима, онда можемо да говоримо о разлозима због чега то становништво напушта ту територију. Да ли су то економски или емиграциони разлози одласка у ЕУ није ни важно јер углавном на Запад одлазе они који нису угрожени. Угрожени су они што одлазе у Русију, а украјинске снаге су небројено пута цивиле употребљавале као живи штит, што је кршење међународног права“.

Оптужница против Путина – услов за српски пут ка ЕУ

Адвокат Тома Фила сматра да оптужница служи Западу да изнутра покуша да изнуди промену власти у Русији, као што је то било у случају Слободана Милошевића 2000. године, када је срушен са власти и испоручен Хашком трибуналу.

Тома Фила

© Sputnik / Лола Ђорђевић

„Ова цела потерница је глупост, а једини начин да добије на значају јесте да се изнутра направе промене. Све то смо ми видели у том Трибуналу у Хагу, где имамо врло, врло негативна искуства“, истиче Фила.

Русија с правом не признаје суд

Адвокат Бранко Лукић сматра да Русија с правом не признаје одлуку међународног кривичног суда, јер тај суд није имао право да донесе одлуку против председника Путина. Надлежност тог суда је ограничена и временски, и територијално и персонално.

„Временски, могу само да поступају до 1. јула 2002. године. Дакле, за све што се десило после тога, немају надлежност. Територијално, могу да суде само за кривична дела која су се десила на територији земље која признаје суд, и персонално, могу да суде за кривична дела која су починили држављани тих земаља. Изузетак од тога је да могу да добију налог од Савета безбедности да поступају. Знали су да немају никакву шансу да добију налог од СБ због сталног чланства Русије. Дакле, нису успели да установе ниједан од основа на основу којих су могли поступати“.

Могло би се десити да поједина земља може сама признати надлежност суда, али у овом случају не може Украјина признати надлежност у име Русије, додао је Лукић.

Сумрак међународног кривичног права

Према његовим речима, кад нормалан човек посматра ситуацију с подизањем оптужнице против Путина, пита се ко је овде луд. Јер оптужба због помагања деци није само правни нонсенс, већ „једно комплетно људско лудило које последњих година долази са Запада“.

„На Западу више нема меке моћи, америчка мека моћ више не постоји. Они су давно изгубили ту могућност да уметношћу, науком или својим напретком привуку друге људе. Њима је у рукаву остала само тврда моћ. Сила, претње и уцене су једини начин на који данас САД функционишу. Кад кажем Запад мислим на Америку, а не на Европу која је један вазални кондоминијум Америке што је постала после Другог светског рата.“

Бранко Лукић

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Русији би требало да усвоји закон ког су САД усвојиле 2002. године, колоквијално назван „Закон о инвазији на Хаг“ пошто је њим обавезана америчка војска да нападне било коју земљу и ослободи свог човека уколико је он ухапшен због суђења пред међународним кривичним судом.

„Дошло се до крајњих граница злоупотребе политике у међународном кривичном суду у ком нема више ни остатака права, а тај суд је после ове одлуке показао да је нижи, ако је то могуће чак и од трибунала што је судио нашим људима, који је дно дна било каквог правосуђа. Ово је сумрак међународног кривичног права“, закључио је Лукић.