Орторексија: Званично није болест, али је тешка и масовна; можда сте и ви у проблему а нисте свесни

Орторексија је дијагноза у настајању коју карактерише нездрава опседнутост здравом храном. Иако знатно нарушава квалитет живота појединца и у пракси се среће све више - због недовољних истраживања још није званично класификована као поремећај у прехрани.

Реч је о релативно новом и недовољно истраженом појму који је термин и концепт добио крајем деведесетих година прошлог века захваљујући америчком лекару Стивену Бретмену.

Карактеристике орторексије

Особе с орторексијом опседнуте су здравом храном и ментално су преокупиране њеним пореклом и начинима припреме. Једу само „здраву, исправну, биолошки чисту, добру“ храну, а избегавају „нездраву, погрешну, лошу и прљаву“.

„Пословни дневник“ преноси искуство жене тренера која сматра да јој се проблем јавио управо због укључености у свет фитнеса. Калорије морају да буду на ниском нивоу и мораш да једеш здраво да би изгледао боље, казала је она.

Особе које су опседнуте здравом храном најчешће избегавају вештачке боје, појачиваче укуса, конзервансе, пестициде, генетски модификовану храну, масти, шећер, со, месо, млеко, млечне производе и друге „нездраве“ намирнице.

Такође, ове особе намећу себи врло ригидна правила и рестрикције чије кршење изазива анксиозност, стид, самоосуђивање, кривицу, депресивност и генерално тескобу.

Све то доводи до негативних последица за ментално и физичко здравље и озбиљно нарушава свакодневно функционисање.

Овакви људи плаше се да ван свога дома неће моћи да се хране „исправно“ и зато избегавају храну коју су припремили други. Тако се удаљавају од пријатеља и чланова породице који имају другачије погледа на исхрану, што доводи до социјалне изолације и осамљивања.

Могуће су нагле промене расположења и развијање депресије, али и напади панике ако се не може конзумирати „исправна“ храна, истичу стручњаци.

„Била сам свесна да нико не схвата у којој огромној мери то мене заправо оптерећује. Стварно сам знала да плачем због хране – и никоме то нисам могла да објасним“, испричала је саговорница „Пословног дневника“.

Када се генерално троши претерана количина времена и ресурса на исхрану, отежано је и фокусирање на академске и пословне задатке, упозоравају стручњаци.

Уз то може доћи до опасних телесних стања попут дефицита есенцијалних нутријената, малнутриције и гладовања - што доводи до губитка килограма и потхрањености, па због тога особе с орторексијом могу да развију сличне телесне сметње као и оне оболеле од анорексије.

Ремећење менструалног циклуса на неколико месеци био је најстрашнији део поремећаја поменутог фитнес тренера, с чим до тада никада није имала проблем.

Теорија орторексичног друштва

Људима је као друштвеним бићима важно да буду прихваћени у друштву због чега своје понашање мењају и прилагођавају, а што утиче и на начин на који се хранимо.

Данашњи велики притисак у вези са исхраном долази од породице, вршњака и медија, а ствар се додатно интензивирала појавом друштвених мрежа.

Према теорији орторексичног друштва, западно друштво је на одређен начин утицало на настанак орторексије због претеране рефлексивности приликом одабира хране.

Здравље се данас изједначава са атрактивношћу. Људи који се здраво хране сматрају се привлачнијима и приписују им се позитивне особине.

На друштвеним мрежама могу објављивати нетачне, неистините и непотпуне информације па се на нереалан начин приказује живот, укључујући и начин исхране, што је проблематично поготово за младе који су најрањивија група када је у питању поремећај у исхрани.

„Пратиш некога ко наводно зна више од тебе, и учиш од њега, а не знаш да учиш погрешно и не знаш са чиме се он носи… Не знаш да ли је та особа здрава и да ли је њена исхрана заиста здрава – што најчешће испадне да није“, прича фитнес тренер са почетка приче.

Такође је доказано да друштвене мреже негативно утичу на расположење, самопоштовање и задовољство телом. То доводи и до ризика од развијања поремећаја исхране, упозоравају стручњаци.

Најчешћи поремећај у исхрани

Поуздана процена учесталости орторексије прилично је отежана.

Она варира зависно од државе до државе, популације, културних норми и здравствених система, при чему је најмања забежена у Италији са око 6,9 одсто, а највиша у групи бразилских студенткиња нутриционизма, и то до 88,7 одсто!

Будући да учесталост анорексије и булимије у општој популацији не прелази два одсто, може се закључити да је орторексија свакако најучесталији поремећај у исхрани.

Две године биле су потребне да би фитнес тренер научила неоптерећено да једе. У томе јој је помогао разговор с психологом пре којег се вртела у круг. Зато терапију препоручује свима.

Међутим, њена оптерећеност исхраном није нестала само тако.

„Научиш да живиш с тим, али не нестане у потпуности, и даље је негде у позадини - али држим то на минимуму“, рекла је она.

Орторексија се лечи мултидисциплинарним приступом с нагласком на психотерапију, али уз сарадњу психијатра и нутриционисте специјализованог за рад с поремећајима у исхрани.

Нутрициониста помаже особи да напусти строга правила у исхрани и црно-бело размишљање о храни, као и да раскринка митове о исхрани, што води почетку флексибилнијег конзумирања хране, односно разноврсности у исхрани.