Миодраг Табачки: Пола века радим оно што волим и од те игре живим

Највећи успех који сам постигао јесте да радим оно што волим и да од тога могу да живим. То је игра за коју ја успевам да будем третиран као професионалац и да од те игре живим као да радим у неком руднику, каже за Спутњик сценограф и костимограф Миодраг Табачки.

На изложби „У главној улози Миодраг Табачки – поводом педесетогодишњице рада“, од 4. априла у Галерији науке и технике САНУ, биће представљени најзначајнији резултати рада нашег признатог сценографа и костимографа, универзитетског професора и дописног члана Српске академије наука и уметности.

Главна улога сценографу

„Формулацији `главна улога` заправо је кумовао Милутин Мишић, позоришни критичар. Он ме је ставио у главну улогу у свом приказу позоришне сезоне 1977. Те сам године имао двадесетак изведених радова и неколико самосталних излагања, па је он - пишући о позоришном животу у Београду у протеклој години - насловио свој чланак 'У главној улози Миодраг Табачки'“, објашњава Табачки назив изложбе у Галерији САНУ.

Овај изузетан уметник, аутор је више од 300 сценографија и 100 костима за драмске, балетске, оперске и луткарске представе, у Србији, бившој Југославији и иностранству.

Кармина Бурана, цртежи и скице, Миодраг Табачки

© Фото : Спутњику уступио Миодраг Табачки

„Ова изложба показује моју улогу која није везана само за сценографију и костимографију већ и за излагачку делатност, педагошки рад, учествовање на симпозијумима код нас и у иностранству. Биће приказане и награде, мој рад са студентима, мајсторима у радионицама. Обухватиће 50 паноа, по један за сваку годину мог уметничког рада, а на сваком ће бити представљене различите фазе у мом раду, док ће се на екранима смењивати прикази готових сценографија и костима из изведених представа“, објашњава Табачки.

Пет деценија игре

Једини је српски уметник представљен у „Светској енциклопедији уметности спектакла друге половине 20. века“, али признаје да је за њега све то – само игра.

„Прошло је првих 50 година, а ово чиме се бавим ме и даље потпуно обузима и испуњава. Да неким случајем нисам могао тиме да се бавим професионално, вероватно бих радио у банци, канцеларији, а слободно време бих посветио овоме чиме се цео живот бавим професионално. Највећи резултат који сам постигао јесте чињеница да радим оно што волим и да од тога могу да живим. То је игра за коју ја успевам да будем третиран као професионалац и да од те игре живим као да радим у неком руднику“, каже Табачки који је по вокацији архитекта.

Игра о којој говори почела је у детињству, у породици, поред родитеља просветних радника.

„Од најранијег детињства учествовао сам у приредбама. Имам фотографије са сцене зрењанинског позоришта. Као гимназијалац био сам у драмској и ликовној секцији, као ученик музичке школе учествовао сам у школском хору. То је било спонтано присутно у мом одрастању. Сећам се прављења перика у мојој кући – на главицу купуса стави се најлон чарапа на коју се зашивају комади вате. То је била рококо перика“, присећа се уметник.

Дует са редитељима

Табачки објашњава на који начин одговара на захтеве драмске или плесне представе:

„Мене неки лик изазове да га на овај или онај начин костимски решим. Морам да водим рачуна, на пример, да ли шкртост особе треба показати костимом или напротив треба сакрити ту особину. Кључна сугестија у мом послу креће од писца или композитора, зависно шта се ради. У 99 посто случајева сам у дуету креирао са редитељем. Ја заиста немам у сећању више од једног редитеља са којим нисам успео да се разумем“.

Признаје да свега неколико пута није био задовољан оним што је урадио и да буџет никада није био кључан за реализацију његових идеја:

„Кад сам почињао, првих неколико сезона нисам чуо реч предрачун. Такво је време било. Већ осамдесетих година кренуло је да се затеже. Међутим, и уз велике проблеме са буџетом, десило ми се свега неколико пута да не будем задовољан оним што желим да прикажем и да ми ту недостају финансије и то последњих година. Са добрим буџетом раде се солидније конструкције од алуминијума. Визуелно утисак је исти и ако се употреби јефтинија гвоздена цев, али буџет је битан да би декор дуже трајао. Моје представе се играју 20-30 година, једна од њих је 'Тартиф' у ЈДП-у. Када сам после неколико година отишао и видео кулисе које су рађене од јефтиног материјала - страшно су изгледале“.

"Фигарова женидба и развод" у Народном позоришту

© Фото : Спутњику уступио Миодраг Табачки

Изврнута Кокошка

Табачки напомиње да једино у финој равнотежи свих елемената - костима, сценографије, текста, глуме - представа функционише и издваја своја најлуђа и најатрактивнија решења:

„У Кољадином комаду 'Кокошка' радња се дешава у ентеријеру позоришне гардеробе у којој станује пар. Позову ме да радим, прочитам текст и помислим што не зову неког студента, почетника. Падне ми на памет, пошто је представа доста критички оријентисана према друштву, да ентеријер окренем наопако: тако се `Кокошка` играла на кревету који је усправан и та је метафора била веома умесна за ту представу. Презадовољан сам био 'Позоришним илузијама' у ЈДП'-у. “

Тесла, цртежи и скице Миодрага Табачког

© Фото : Спутњику уступио Миодраг Табачки

Пола века Миодраг Табачки својим радом уноси раскош и боје у наше животе, а на питање у какав декор би сместио нашу свакодневицу каже:

„ Чини ми се да би требало другим квалитетима, пре него физичким материјалима и бојама, да се унесе живости у нашу свакодневицу. То би можда могао боље од мене да постигне музичар“.