Има ли наде да цена некретнина и у Србији почне да пада, као на Западу

Пуста је нада да би српско тржиште некретнина, попут оног на западу, кренуло да бележи пад цена које су толико узлетеле да је само у протекле две године квадрат стана у просеку поскупео за око 30 одсто. За оне који би до крова над главом добра вест је да ће тржиште бити стабилизовано и да се макар не очекује даљи раст цена.

То за Спутњик каже заменик председника Групације посредника у промету непокретности у Привредној комори Србијe, Ненад Ђорђевић.

На западу пад цене некретнина

Онима који би до некретнине наду да би она могла да појефтини подгрејале су вести да су на западу већ почели да бележе пад цена.

Највећи је од почетка ове године забележен у Шведској, где је цена кућа пала 12 одсто, а оцене су да би пад могао да иде и до 20 процената. У Француској пад цена од три одсто забележен је у половини највећих градова. Иако су закупнине у Британији порасле, цена кућа је у фебруару била нижа 2,3 одсто.

У Немачкој су цене некретнина у последњем кварталу прошле године пале 3,6 одсто у односу исто време 2021. године. Пад у четвртом кварталу је у односу на трећи био пет одсто, што је последица ниже тражње, која је резултат континуиране високе стопе инфлације.

Америчка министарка финансија, Џенет Јелен, најавила је да ће након 131 узастопног месеца раста, цене некретнина падати у наредних шест месеци.

Највећи пад цене некретнина у овој години забележен је у Шведској, чак 12 одсто

CC0 / Пиксабеј /

У Србији друга прича

Такав сценарио, по оцени Ђорђевића, се међутим, не може очекивати и у Србији. Он објашњава зашто.

„Пад цена некретнина на западним тржиштима који је изазван растом каматних стопа се неће десити у Србији због тога што је српско тржиште некретнина изразито мало изложено ризицима од кретања камата, јер се већина трансакција на нашем тржишту финансира из сопствених средстава, а не из кредита. У најбоље време стопа кредита којима је финансирана куповина некретнина у Србији није прелазила 14 процената. Прошле године то је било 11 посто“.

Наш саговорник прецизира да је ту реч о свим некретнинама, не само становима код којих је куповина финансирана кредитним средствима нешто виша. Она је 2020. и 2021. године била ко 31 посто, а 2022. године 26 одсто, али у укупном тржишту некретнина које укључује куће, пословне објекте, станове тај проценат је, како истиче, значајно мањи.

„Тај пад тражње који се створи растом каматних стопа се по правилу надокнади тражњом коју стварају дознаке из иностранства и средства која се подижу са штедње. Код нас, када крену да расту каматне стопе, што је у овом случају узроковано последицама пандемије короне и рата у Украјини, јавља се оно чега нема на западу, па чак ни у источним земљама. То је нервоза и страх због неизвесности око тога шта ће се догађати са домаћом економијом, нашом валутом и са страном валутом која је нама резервна, а то је евро“, каже овај стручњак за некретнине.

Стан као злато

У тој ситуацији, додаје он, људи не желе да имају веће износе депозита у банкама него их по дифолту конвертују у оно што сматрају да је најсигурније, а за наше грађане то су некретнине.

Тражња за некретнинама у Србији не јењава, па тако неће бити ни пада цена

CC0 / Pixabay /

„Наши купци некретнина имају сличан менталитет људима који купују инвестиционо злато тако да и када некретнине доносе мали принос због тога што су код нас кирије релативно ниске у односу на купопродајну цену и имају малу капитализацију, људи их купују зато што желе да осигурају свој капитал“, истиче наш саговорник.

Он сликовито објашњава да када неко прода стан он тим новцем купује кућу, стан, неку другу некретнину и тај новац не одлази са тржишта некретнина. Највећи део купаца некретнина код нас су они који су претходно већ продали некретнину, подвлачи он.

Продаја не јењава

Отуда и закључује да код нас неће бити смањена тражња, као на западу, па тако ни промет, ни цене.

„Тржиште ће бити стабилизовано, значи неће бити раста цена, али ће се оне одржавати на овом нивоу који су достигле сад. Код нас се догађају само сезонске осцилације у промету јер је посао са некретнинама помало и сезонски. Највећи промети су на пролеће до годишњих одмора и после годишњих одмора, од септембра до јануара“, каже он.

У прилог томе да продаја не јењава Ђорђевић наводи да је у 2022. години бележен раст продаје некретнина чак и у последњем кварталу у односу на исти период 2021.