Крију ли древни ритуали тајну нашег опстанка: Ђорђе Милосављевић о наставку „Калканских кругова“

Занимају ме приче које припадају нашој култури и обраћају се нашој публици. Прича „Калканских кругова“ бави се одрастањем, родитељством, одговорношћу, личном жртвом и односом према традицији, темама које снажно кореспондирају са нашим савременим тренутком, каже за Спутњик сценариста Ђорђе Милосављевић.

Емитовање друге сезоне серије „Калкански кругови“, која обухвата 10 епизода, почело је 1. априла.

Милану Караџићу који је режирао прву сезону, у другој се придружио Гордан Матић који потписује режију пет епизода. Главне улоге играју Војин Ћетковић, Ивана Зечевић и Жарко Лаушевић.

Неистражени џепови историје и митологије

Милосављевић каже да је желео да у превеликом таласу продукције серијског програма понуди публици нешто другачије.

„Понудити нешто особено је природна потреба писца и сценаристе. С друге стране је жеља да публици и колегама укажем на неистражене џепове наше историје, митологије, савременог. Мислим да је то квалитет без обзира што то носи одређена стваралачка искушења. То је мој спецификум“, појашњава Милосављевић.

Он у актуелној серијској продукцији примећује тенденцију да се направи универзално остварење које може да комуницира са било којом културом и било којим народом.

„Мене је то одвојило од главног тока продукције. Тенденција да се телевизијски производ што више приближи страном, увозном, доводи до извесне неаутентичности, вештачког сјаја који може да буде привлачан и занимљив, али није аутентичан. Мене занима да приче којима се бавим припадају нашој култури и обраћају се нашој публици“, истиче он.

Теме које се тичу сваког од нас

Прича која се одиграва у неурбаној, изолованој средини захтева другачији ритам од оних чија радња се дешава, на пример, у Београду.

„То је подстицај и изазов. Уживам да радим приче о људима који су ми сами по себи интригантни, да опишем човека са каквим бих волео да разговарам. Али битно је да такав сценарио оствари комуникацију са редитељима, глумцима, продуцентима од којих многи могу да буду неупућени или ненаклоњени тој врсти света. Зато морате да водите рачуна да нађете начин да приближите ту причу и људима у Београду или било ком другом граду“, каже Милосављевић.

Он истиче да радња серије „Калкански кругови“, иако се одиграва у селу Дол, осликава нашу савремену драму:

„Феномени којима сам се бавио у тој серији треба да занимају сваког нашег савременика. То су питања одрастања, родитељства, одговорности и личне жртве и односа према традицији. Занимају ме ове теме, јер сматрам да оне најснажније кореспондирају са нашим савременим тренутком, са оним што преживљавамо у свакодневном животу, са одлукама које свако од нас мора да донесе сваког дана“.

Животни багаж свуда са собом

„Калкански кругови“ су, према његовим речима, пре свега прича о оцу и ћерки, њиховом комплексном односу, који је везан за проблеме савременог живота:

„Они одлазе у изоловано село Дол да би обновили своју везу, али схватају да је немогућа та врста бекства. У било којој средини ви вучете животни багаж. Дејан Матић се суочава са собом као оцем, а Миона мора да прође кроз процес одрастања. То су две линије које серија прати, а онда је ту цела заједница, наизглед изолована али обухваћена проблемима које сви ми имамо“.

Екипа серије "Калкански кругови"

© Tanjug / Страхиња Аћимовић

Серијом је покушао да осветли и однос према традицији.

„Ми понекад не разумемо какви су то породични ритуали, које можемо да испитујемо са неке савремене дистанце, али чињеница је да су нам они помогли да преживимо, да постојимо. У том смислу Дејан и Миона, као представници модерног света, од почетка до краја серије, откривају своју снажну везу са прошлошћу, да не можемо да кажемо – 'ми живимо данас, није важно шта је било јуче'. Дејан Матић открива тај континуитет, не може да побегне од свог оца, деде, целе породице Матић и од тих понекад необичних, чудних ритуала“, појашњава сценариста.

Тачка са тридесетом сезоном

Милосављевић пише нових 10 епизода и идеја је да се трећом сезоном заокружи прича „Калканских кругова“:

„Од почетка сам имао замисао где би прича требало да се заврши. Постојала је неизвесност како ће публика прихватити серију и помало смо били затечени како је добро реаговала. Онда се јавила жеља да причу испричамо до краја. Другом сезоном се она наставља, проширује, обогаћује са много детаља. Трећа сезона је закључак приче. Ово није она врста драматургије која може да се наставља док год постоји интересовање. Ова прича има јасну тачку у којој се дефинитивно разрешава однос Мионе и њеног оца Дејана, Мионе и целе те заједнице која живи у Долу и она ће бити заокружена са тридесетом епизодом“.