Tрансформација ЕПС-а из јавног предузећа у акционарско друштво | Енергија Спутњика

Иако је овај процес отпочео још пре десетак година промена правне форме Електропривреде Србије из јавног предузећа у акционарско друштво изазвала је велику пажњу у Србији – међу запосленима у самом ЕПС-у, синдикатима ове компаније, стручној али и политичкој јавности.

То, заправо, не чуди јер сама власничка трансформација највеће српске компаније, која запошљава и највише радника подсетила је људе на период приватизација друштвених и државних фирми с почетка овог века, од којих су многе неславно завршиле, остављајући људе без посла.

Зато професора др Михајло Рабреновић, стручњака за стратешки менаџмент и корпоративно управљање у данашњој “Енергији Спутњика” најпре питамо каква је разлика између јавног предузећа и затвореног акционарског друштва, како су организована слична предузећа на западу.

Као што то обично бива у Србији, чини се да би и ова промена прошла испод радара јавности да се није огласио синдикат, тражећи да и запослени имају свог члана у будућем Надзорном одбору ЕПС-а АД. Огласили су се и стручњаци, чак и представништи Српске академије наука, а на њихове и критике из политичких кругова из Министарства рударства и енергетике одговарају да ово не значи ни почетак приватизације ни отпуштање радника.

У најкраћем, стиче се утисак да прелазак ЕПС-а у затворено акционарско друштво, према до сада изнетим мишљењима свих учесника у јавном дијалогу, није споран. Али је споран начин на који ће се уредити његово будуће пословање, што се прописује оснивачким актом и статутом привредног друштва. Пре свега због тога што ће, према том статуту у будућој скупштини ЕПС-а АД бити само један члан – актуелни министер енергетике.

Следећа спорна одредба је основна делатност ЕПС-а. Конкретно, да ли ће у АПР-у бити наведено да је та делатност само производња електричне енергије. По АПР-у само једна делатност може бити основна, а представници Надзорног одбора и запослени траже да то буде и трговина. Зато професора Рабреновића питамо: Како превазићи овај гордијев чвор? Како из угла теорије и праксе управлјања јавним сектором, којим се бави више деценија, изгледају идеје различитих учесника у овом нашем дијалогу?

Евиденто је да је ЕПС у финансијску кризу запао не само због тога што држава ценом струје чува социјални мир већ и због лошег управљања. Али, треба рећи и то да је држава та која је постављала менаџмент. А то се предвиђа и новим статутом компаније па отуд скепса да ће се променом форме у АД бити нешто суштински промењено.

Посебно питање је и најава да ће у Надзорном одбору и борду директора (предвиђено је седам извршних директора од којих ће један бити генерални) бити и странци. Реч је, заправо, о питању: Ммогу ли странци у Србији бити успешни менаџера у државној компанији?

Једно од питања о коме се мало прича у јавности је подела акција ЕПС-а запосленима и грађанима Србије, што је својевремено најасвљивано. Подела бесплатних акција сада се, међутим, не помиње.

О емисији „Енергија Спутњика“

„Енергија Спутњика“ је емисија портала и радија Спутњик коју води Јелица Путниковић, стручњак за енергетику.

Теме су махом везане за енергетику и економију, локалног и глобалног карактера, а гости су стручњаци у својим пољима. Емитује се сваког понедељка у 21.00