ММФ после двонедељне посете дао оцену српске економије и изнео прогнозе до краја године

Српска економија је показала отпорност у врло неповољним условима попут високих цена хране и енергије, успореног раста трговинских партнера и рестриктивних глобалних финансијских услова, саопштио је данас ММФ поводом завршетка двонедељне посете поводом прве ревизије стeндбај aранжмана и консултација у оквиру члана IV за 2023. годину.

ММФ је по окончању Мисије објавио на сајту да је тим те међународне финансијске институције водио конструктивне разговоре и на нивоу тима постигао договор са властима у вези са завршетком прве ревизије у оквиру стендбај аранжмана. Такође, ММФ је оценио да програм структурних реформи добро напредује.

„Споразум на нивоу тима подлеже одобрењу Извршног одбора ММФ-а, који би требало да размотри ову ревизију у другој половини јуна. Око 203 милиона евра (163,7 милиона СДР) постало би доступно након састанка Одбора, чиме би укупан износ исплата у оквиру програма износио око 1,2 милијарде евра“, навео је ММФ.

ММФ је истакао да су макроекономски резултати Србије у оквиру програма добри и укључују фискални дефицит који је мањи од очекиваног, затим да је мањи дефицит биланса текућих трансакција и веће девизне резерве, уз снажне и диверсификоване приливе страних директних инвестиција (СДИ).

Међутим, инфлација и неизвесност су и даље на високом нивоу и макроекономске политике треба да се и даље усредсређују на обуздавање инфлације путем рестриктивне комбинације политика и на даље јачање „бафера“, поручио је ММФ.

Како је наведено, енергично спровођење програма структурних реформи усмерених на реформе енергетског сектора од кључног је значаја за решавање питања рањивости Србије и подршку дугорочном расту.

ММФ наводи да је програм и даље на путу ка реализацији свих квантитативних циљева предвиђених за крај децембра 2022. године и на основу доступних података, очекује се да ће сви индикативни циљеви за крај марта 2023. године бити испуњени.

Велики изазови за годину дана

Током протеклих годину дана, знатно више цене хране и енергије, недовољна домаћа производња електричне енергије, суша у региону, успорен раст трговинских партнера и пооштравање глобалних финансијских услова поставили су велике изазове пред српску економију. Реалан раст БДП-а је износио 2,3 процента у 2022. години, а за ову годину предвиђа се да ће раст износити око два процента, с обзиром на то да се рестриктивне макроекономске политике и успорен раст трговинских партнера негативно одражавају на привредну активност.

Међутим, фискални резултати за 2022. годину премашили су очекивања, као и резултати у погледу биланса текућих трансакција и резерви. Такође, захваљујући текућим реформама, очекује се да ће раст достићи три процента у 2024. години и да ће се вратити на потенцијални ниво од око четири процента у средњорочном периоду.

„Инфлација је вероватно близу свог врхунца. У фебруару 2023. године, инфлација је достигла 16 процената, чиме су незнатно премашена очекивања и што је, пре свега, резултат пораста цена хране и енергије. Базна инфлација је такође забележила пораст и то на 11 процената, што је резултат општег преноса притисака проузрокованих порастом трошкова. Инфлациона очекивања су такође повишена, али су се стабилизовала последњих месеци и налазе се и даље у оквиру дугорочнијег очекиваног инфлационог распона Народне банке Србије (НБС). Предвиђа се да ће инфлација ускоро почети да пада, спорије у почетку, а затим брже како буду почели да се осећају ефекти рестриктивнијих политика, као и ефекти базе у вези с енергијом и храном. До 2024. године, предвиђа се да ће инфлација вратити у границе циљаног распона НБС“.

Такође, ММФ наводи да су упркос већем дефициту биланса текућих трансакција, снажне стране директне инвестиције и други финансијски приливи омогућили НБС да од половине 2022. године знатније повећа своје резерве.

Дефицит биланса текућих трансакција повећао се на готово седам процената БДП-а у 2022. години са мање од 4,5 процената у 2021. години, због наглог пораста увоза енергије. Међутим, погоршање је делимично ублажено снажним извозом и приливима дознака. На страни финансирања, даљи снажни приливи страних директних инвестиција и недавно спољно задуживање омогућило је НБС да поново подигне ниво бруто девизних резерви на више од 21 милијарде евра до краја фебруара 2023. године, што представља рекордан ниво резерви.

Према пројекцијама за 2023. годину, очекује се пад удела дефицита биланса текућих трансакција у БДП-у, због мањег увоза енергије и континуираног снажног извоза.

Средњорочно гледано, очекује се да ће дефицит биланса текућих трансакција пасти на испод пет процената БДП-а.

Фискални резултати су и даље кључна предност. Фискални дефицит за 2022. годину је на крају био знатно испод нивоа који се предвиђао у тренутку усвајања стендбај аранжмана (СБА) и износио незнатно изнад три процента БДП-а, упркос фискалној подршци државним предузећима у области енергетике од око 2,5 процента БДП-а. Овај исход је резултат строгих административних контрола у свим областима потрошње и прихода који су премашили очекивања.

Буџет за 2023. годину је усвојен у децембру 2022. године у складу са циљевима СБА. Јавни дуг је износио 55 процената БДП-а на крају 2022. године, што је последица добрих фискалних резултата и очекује се да ће забележити оштар пад у средњорочном периоду, уз помоћ новог фискалног правила Србије.

Притисци фискалног финансирања су опали, уз помоћ снажног управљања јавним дугом, и Србија се успешно вратила на међународна тржишта капитала у јануару, са две емисије еврообвезница код којих је тражња вишеструко премашила понуду и остварене су каматне стопе истог или повољнијег нивоа у односу на земље у региону.

Неизвесност због геополитике

Као и у случају земаља у региону, у погледу економских изгледа Србије влада велика неизвесност. Ова неизвесност произлази из развоја геополитичке и енергетске ситуације, неизвесности у вези с растом трговинских партнера, још увек изазовног инфлаторног окружења и неповољних трендова на глобалном финансијском тржишту. С друге стране, Србија би могла да има користи од доласка квалификованих миграната и предузећа, и даљег тренда измештања пословања у оближње земље (nearshoring).

Потребне су рестриктивне политике за обуздавање инфлације и изградњу бафера, наводи ММФ.

„Обуздавање инфлације, као кључни приоритет политике, захтева рестриктивну комбинацију макроекономских политика. Тренутно пооштравање монетарне политике НБС је исправн0о. На основу приступа који се темељи на подацима, највероватније је да ће за постизање позитивних реалних каматних стопа бити потребна додатна повећања одговарајућих референтних стопа. Фискална консолидација треба да настави да игра важну комплементарну улогу у обуздавању инфлације, као и у изградњи бафера“.

ММФ наводи да би у 2023. години фискални дефицит од највише три процента БДП-а био у складу с неопходним рестриктивним ставом политике. Истовремено, с обзиром на добре резултате у погледу прихода, снажну контролу над текућом потрошњом и подршку државним предузећима у области енергетике која би могла да буде испод планираног нивоа, могао би да постоји фискални простор за додатне јавне инвестиције у односу на ниво предвиђен у буџету.

Када је то могуће, такви додатни капитални расходи треба да буду усмерени на пројекте који помажу да се ублаже структурна уска грла у енергетском сектору. Нетаргетиране трансфере треба избегавати, поручује ММФ.

Финансијски сектор је демонстрирао отпорност, иако јепотребна будност, с обзиром на то да каматне стопе расту и да се могу наставити турбуленције у глобалном финансијском систему.

Показатељи капитала и ликвидности банкарског сектора и даље су далеко изнадминималних регулаторних нивоа, а проблематични кредити су на рекордно ниским нивоима. Ипак, повећање каматних стопа могло би да врши притисак на квалитет активе.

Преливање ефеката недавних превирања у глобалном финансијском сектору је ограничено, иако ризичније глобално окружење захтева даљи помни надзор сектора, укључујући континуирано пажљиво праћење депозита и ликвидности.

О реформи енергетског сектора

У фокусу пажње СБА налази се реформа енергетског сектора.

„Дубоко укорењене слабости које су испливале на површину у енергетском сектору Србије захтевају свеобухватне реформе како би се обезбедила енергетска безбедност и смањили повезани фискални ризици. Испуњавање ових циљева захтева додатно прилагођавање енергетских тарифа. Таква прилагођавања треба да буду праћена напорима да се прошири програм заштите енергетски угрожених купаца и да се повећа проценат домаћинстава која добијају ниже рачуне за енергију“.

Како наводи ММФ, након година недовољног инвестирања, постоје велике потребе за инвестирањем у енергетику. Важно је да се до краја маја, као што је договорено у оквиру програма, доврши и усвоји план улагања за енергетски сектор, са приоритетима и у потпуности дефинисаним трошковима, као и са пројектима који ће повећати енергетску безбедност, стабилизовати производњу електричне енергије и очувати енергију, истиче ММФ.

Инвестиције у зелену инфраструктуру ради убрзавања зелене транзиције подржале би отпорност модела раста Србије који се у великој мери ослања на стране директне инвестиције.

ММФ поздравља опредељеност власти да ускоро трансформише државно предузеће Електропривреда Србије (ЕПС) у акционарско друштво.

„Такође поздрављамо опредељеност да се до краја 2023. изради стратешки план реструктурирања ЕПС-а и да се до краја 2024. године заврши раздвајање државног предузећа „Србијагас“. Јачање управљања у енергетским предузећима у државном власништву од кључне је важности. Нови закон о државним предузећима је стуб на којем почивају ове реформе. Закон треба да буде у складу с ОЕЦД Смерницама о корпоративном управљању државних предузећа и треба да делегира управљање државним предузећима професионалцима, истовремено ограничавајући учешће државе у свакодневним активностима предузећа“.

У складу с обавезама по СБА, закон треба усвојити ускоро како би се подржала трансформација сектора државних предузећа генерално, а посебно енергетских предузећа.

„Фискалне реформе треба да се наставе убрзаном динамиком. Недавно усвојено фискално правило има кључну улогу у прецизирању фискалне консолидације и одржавању фискалних бафера након периода програма. Поздрављамо опредељеност власти да побољшају средњорочно буџетирање, ојачају управљање фискалним ризиком и јавним инвестицијама, и модернизују пореску администрацију. Даље побољшање пословног окружења помогло би да се подржи снажнији раст који предводи приватни сектор. Реформе у циљу јачања владавине права, унапређења ефикасности правосудног система и обуздавања корупције од кључне су важности за унапређење инвестиционе климе“.

ММФ је нагласио да напори у правцу решавања питања сиве економије треба да се наставе.

„И на крају, даљи развој домаћих тржишта капитала у наредном периоду помогао би да се диверсификују извори дугорочног финансирања, олакша приступ финансирању за мала и средња предузећа и подржи средњорочни раст. Тим ММФ-а захвалан је властима и колегама из приватног сектора на блиској сарадњи и корисним и конструктивним разговорима“, закључио је ММФ у саопштењу.

Јоргованка Табаковић: НБС наставља да чува стабилност

Гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић поручила је данас, после двонедељних разговора мисије ММФ-а, да ће централна банка наставити да чува стабилност, уз пуну координацију политика.

Она је оценила да је стабилност тачка у којој се сусрећу интереси свих учесника на тржишту и кључни предуслов за просперитет за грађане и привреду.

„Важан стуб одбране стабилности Србије током свих глобалних криза у претходних десет година биле су и остају и високе девизне резерве, којима пажљиво управљамо. Истовремено, релативну стабилност девизног курса динара према евру очували смо током свих претходних епизода повећаних међународних ризика, обезбеђујући тиме извесност у пословању и важан стуб очувања и укупне финансијске стабилности земље. За нас нема дилеме у погледу политика које ћемо водити у наредном периоду“, навела је гувернерка у писаној изјави.

Разговори делегације ММФ-а су вођени у оквиру првог разматрања резултата спровођења договореног економског програма у оквиру стендбај аранжмана који је закључен у децембру 2022. године.

Српска привреда показала отпорност

НБС подсећа на оцене ММФ-а да је српска привреда показала отпорност у врло неповољним условима, да су макроекономски резултати у оквиру програма одлични, а програм структурних реформи добро напредује.

Централна банка наводи да је са ММФ-ом закључено да је отпорност српска привреда доказала у веома неповољним условима, које карактеришу високе цене хране и енергената на светском тржишту, спор раст трговинских партнера и пооштрени глобални финансијски услови.

Истичу да су макроекономски резултати у оквиру програма оцењени као одлични, те да су дугорочна инфлациона очекивања остала у оквиру инфлационог циља Народне банке Србије.

Подсећа се и на оцену ММФ-а да је финансијски сектор доказао своју отпорност и у условима великих неизвесности, уз показатеље адекватности капитала и ликвидности који су остали знатно изнад минималних регулаторних нивоа. Као и да је учешће проблематичних кредита у укупним кредитима на рекордно ниском нивоу.

НБС подсећа да су девизне резерве од преко 21 милијарду евра на крају фебруара што је рекордни ниво.

Наводе и оцену да је фискални дефицит за 2022. годину од 3,1 процената БДП-а знатно бољи од пројектованог нивоа, упркос фискалној подршци државним предузећима у области енергетике од око 2,5 посто БДП-а.

„Такав резултат дугује се строгим административним контролама у свим областима потрошње и приходима који су премашили очекивања“, наводи се у саопштењу НБС.

Додаје се да учешће јавног дуга у БДП-у од 55 процената указује на снажне фискалне резултате, као и да се Србија успешно вратила на међународно тржиште капитала у јануару 2023. године с две емисије еврообвезница.

Стабилност динара и инфлација до краја године

Гувернерка Табаковић је указала да је динар на нивоу 2022. године ојачао за 0,2 процента према евру, те да је његова релативна стабилност очувана и у досадашњем делу 2023. године.

Уз податак да су девизне резерве на крају фебруара износиле рекордних 21,2 милијарде евра, подсећа да је у 2022. години остварен рекордни нето прилив страних директних инвестиција од 4,4 милијарде евра. Додаје да је обезбеђена пуна покривеност текућег дефицита најквалитетнијим приливима.

„Оцењујемо да ће међугодишња инфлација крајем године бити двоструко нижа од тренутне, а њен улазак у границе циља очекујемо средином 2024. године, при чему расте вероватноћа да се то деси и раније“, указала је она.

Додала је да очекује реални раст БДП-а између два и три процента ове године, а у 2024. НБС очекује његово убрзање на распон од три до четири процента, те затим и повратак на претпандемијску путању раста од око четири процента годишње.

На оцену мисије ММФ-а да је и у наредном периоду неопходна комбинација политика за обуздавање инфлације и изградњу бафера, НБС је оценила да је тренутно пооштравање монетарне политике које спроводи адекватно и доприносиће опадајућој путањи инфлације.

„С обзиром на добре финансијске резултате, могао би да постоји фискални простор, који би онда требало да се искористи за додатне јавне инвестиције“, констатује НБС, пренео је Танјуг.

НБС преноси пројекције ММФ да ће се инфлација вратити у границе циљаног распона до средине следеће године, те да ће се ове године учешће дефицита текућег рачуна платног биланса у БДП смањити због мањег увоза енергената и континуирано снажног извоза. Додају да је пројекција да се у средњем року очекује свођење тог дефицита на испод пет процената БДП-а.

НБС наводи и оцену да ће учешће јавног дуга у БДП-у у средњем року забележити снажан пад, што ће бити подржано и новим фискалним правилима.

Централна банка је навела да су током боравка мисије ММФ обављене и консултације по члану IV Статута ММФ-а, које се редовно обављају са свим земљама чланицама у оквиру надзорне функције ове међународне финансијске институције.