Орбан враћа мађарску индустрију Мађарима

Мађарска је врло брзо схватила да страна улагања у банкарски сектор елиминишу монетарни суверенитет једне државе и да од страних директних инвестиција уопште држава на дужи рок има више штете него користи у многим случајевима. Отуда и одлука Орбанове владе да ограничи и отежа пословање страним компанијама.

То за Спутњик каже економиста Бојан Димитријевић, коментаришући писање „Шпигла“ да се један број немачких компанија више не осећа "добродошло" у Мађарској.

Немачки лист је констатовао да влада Виктора Орбана настоји да створи националне „тешкаше“ у одређеним секторима тако што ограничава и отежава деловање страних компанија.

Орбанове препреке за стране компаније

Након Орбанове оцене да се већи део мађарске индустрије мора наћи у мађарским рукама, законодавци у Будимпешти су донели низ прописа који су отежали пословање страних компанија које су спутане бирократским ограничењима и условима. Захваљујући њима, добили су понуде за преузимање дела власништва од мађарских предузетника.

Мађарска која је својевремено своје банке препустила странцима је најзначајније из њихових руку повратила и више од 50 одсто њих је сада у мађарском власништву, чиме је омогућила вођење суверене монетарне политике.

„Када кренете у ту суверенистичку причу, она по свему судећи мора да иде до краја и мора да буде доследна. То значи да ви врло брзо схватите да прича са страним директним инвестицијама (СДИ) и страним капиталом има озбиљна ограничења која се већ у средњем или у дужем року испољавају и да она не само да смањују суверенитет него, по свему судећи, имају и негативне економске ефекте“, каже некадашњи професор Економског факултета у Београду, др Димитријевић.

Више штете него користи

Он објашњава зашто се у року од десет година, ако не и пре, показује да држава од СДИ има више штете него користи и због чега покушава да их се ослободи.

Мађарски премијер Виктор Орбан

© AP Photo / Szilard Koszticsak/MTI

Стране инвестиције у суштини значе трансфер профита и капитала изван земље и не доносе неке велике ефекте у погледу технологија, знања, ноу хау (know how) тржишта. Када исисају све користи из једне земље странци одлазе на неку нову дестинацију која им опет даје све могуће погодности и гледају да остваре нове користи, каже он.

Наш саговорник истиче да СДИ, поготово у условима кризе, показују своја ограничења.

„Кад наступи криза, ви преко СДИ покривате мањак у билансу текућих трансакција. И то све функционише ако су услови пословања регуларни. Када, међутим, једној земљи буду уведене санкције, поготово ако је мања економија, онда нагли прекид СДИ представља страховит удар на биланс текућих трансакција јер ви више не можете да узимате ни кредите, ни стране инвестиције. Једини начин на који ви можете да покривате тај мањак је смањивањем девизних резерви“, прецизирао је Димитријевић.

Овај економиста даље објашњава да смањивање девизних резерви чини нестабилним девизни курс и онда се врло лако нађете у финансијској кризи као што је била она из 1997. која је погодила неколико врло просперитетних земаља Далеког истока.

Домаћа улагања највише подстичу

„Која год земља држи до свог политичког и економског суверенитета она схвата да пре или касније мора да напусти тај концепт доминације СДИ, а да се претежно ослони на развој домаћих инвестиција. Оно што је било јужнокорејско привредно чудо, кинеско привредно чудо, сингапурско, показује заправо да највећи подстрек развоју нису имале СДИ него домаће инвестиције“, истиче он.

То, како каже, пре свега подразумева улагања у неке факторе као што су образовање, истраживање, развој, подршка предузетништву.

Вероватно је Мађарска на трагу те идеје, додаје он, указујући, међутим, да прелазак привреде са иностраних на домаће предузетнике није могућ преко ноћи, јер би то створило негативне шокове.

Корак по корак и стратегија развоја

„То је процес. Ако имате разумно, рационално политичко руководство ви можете да балансирате, да постепено мењате модел, да у истој мери у којој подстичете странце, подстичете и домаће предузетнике и да постепено већу улогу дајете домаћим предузетницима и домаћим инвестицијама у односу на стране“, истиче Димитријевић.

То је процес који се, како каже, одвија корак по корак и битно је да држава која зна шта хоће донесе стратегију привредног развоја.

„У стратегији привредног развоја дефинисаће приоритете, приоритетне привредне гране у складу са својим конкурентским и компаративним предностима и онда ће постепено подстицати те привредне гране плански, систематски. У Јапану је најмоћније министарство било оно за привредни развој и планирање. Оно је одиграло кључну улогу у систематском индустријском развоју Јапана и том привредном чуду које је од педесетих до деведесетих година прошлог века Јапан постигао“, напомиње наш саговорник.

Мађари већ „цементирали“ грађевинце

Уз то, морају да постоје конкретни инструменти који ће подстицати одређене привредне гране, истиче наш саговорник, јер ће држава некима давати предност и спречавати странце да улажу у оне које она сматра „својим“, каже он.

ЕУ је већ саопштила да све док Орбан истрајава у нападима на стране компаније, новац из европских фондова неће стизати у Мађарску

© Fotolia / Yurlick

Управо како Мађарска сада ради. У случају грађевинских компанија и произвођача цемента, донела је пропис којим се страном предузећу додаје 90 одсто " рударског намета", за који немачке компаније кажу за "Шпигл" да им наноси новчане губитке са сваким продатим џаком цемента.

Још једна уредба подразумева да подружница страних компанија може извозити робу ван земље само уз посебну дозволу, а трећа обавезује компаније да производе цемент у мађарским каменоломима према државним спецификацијама.

Брисел није оћутао

Недавно је усвојен и нацрт Закона о грађевинарству, чије се усвајање очекује у јулу, којим би се, како наводи „Шпигл“, та индустрија коначно ставила под команду мађарске државе. Стране компаније ће, практично, добити понуду о откупу дела власништва, коју неће моћи да одбију, жали се немачки лист.

Брисел је, као и увек у случају непожељних искакања Мађарске, одмах реаговао.

"Све док Орбан истрајава у својим нападима на стране компаније, новац из европских фондова неће стизати у Мађарску", кажу у Комитету за буџетску контролу Европског парламента.