Зашто трансформација ЕПС-а није никакав баук

Преображај Електропривреде Србије из јавног предузећа у акционарско друштво привукао је пажњу не само међу запосленима, већ је дигао прашину у стручној и политичкој јавности. Искуство неуспелих приватизација с почетка века рађа и дилему да ли ће ова замисао бити успешно реализована.

Стручњак за стратешки маркетинг и корпоративно управљање Михајло Рабреновић говорио је у „Енергији Спутњика“ Јелице Путниковић о организационој разлици између јавног предузећа и акционарског друштва, објашњавајући да је предност другог модела „јачи надзор“ свуда, па и у ЕПС-у.

Једна од разлика, говори Рабреновић, јесте начин на који је власништво правно уређено, док су друге разлике специфични правно-организациони модели управљања, као и однос управе са власником.

Мислим да су предности новог модела и уношење професионализма у менаџмент. Јавна предузећа могу бити мало „трома“, а њихова руководства се временом опусте. Такође, битно је и да накнаде буду без лимита, будући да прави стручњаци неће долазити да раде за некакве плате које нису адекватне њиховом образовању или њиховој посвећености.

Рабреновић оцењује да је потез Владе да трансформише ЕПС један од праваца у којем се делује у циљу претварања Србије у „модерније друштво“. Други правци, сматра Рабреновић, подразумевају трансформацију осталих предузећа – Електромрежа и Електродистрибуције, као и Србија-гаса.

Приватизација – неминовност или могућност?

До сада су се овим поводом огласили многи стручњаци и представници Српске академије наука и уметности, али је Министарство рударства и енергетике одговорило да преображај у акционарско друштво не значи ни приватизацију, ни отпуштање радника. Рабреновић предвиђа да ће се десити управо супротно – доћи ће до повећања броја радних места.

Он наводи да ни сама евентуална приватизација не би требало да представља баук.

Ако говоримо и о тој крајњој одлуци, не видим никакав страх од приватизације било ког предузећа, па и Електропривреде Србије.

трафостаница

© Tanjug / NEBOJSA RAUS

Странци на челу ЕПС-а

Када је реч о руководству ове највеће и, гледано по капиталу, највредније српске компаније, њега је до сада постављала држава, што се предвиђа и новим статутом компаније. Реформа предвиђа седам извршних директора у надзорном одбору, од којих ће један бити генерални, с тим што ће се међу њима налазити и странци.

Држава мора да задржи један контролни механизам који треба бити ефикасан, а без обзира на власништво, управа предузећа мора бити одговорна и мора се подвргнути транспарентним механизмима контроле и увида у пословање. Држава мора постављати стратешке циљеве, а управљање се мора одвијати кроз надзорни и извршни одбор како би се ти циљеви спровели. Држава мора задржати контролну улогу и донети финални став јер она представља неку врсту родитеља управи предузећа, закључује Рабреновић.